У борби са сепсом важан је сваки сат

На Дунаву код Новог Сада проф. др Сава Ненић, како каже, греје своје срце, али о њему прича и својим студентима у Америци када им на пластичан начин објашњава шта се дешава са људским организмом који је захватила сепса. Као што опадање нивоа воде на Дунаву доводи до тога да оближње викендице остану без воде, тако и у људском телу код сепсе и септичког шока долази до наглог пада нивоа течности, крви, у систему, па како нема дотока кисеоника у виталне органе, они почињу да отказују један по један.

То је упрошћени приказ сепсе. Др Сава Ненић, супспецијалиста мултидисциплинарне интензивне критичне неге, јуче је на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” одржао предавање на тему „Савремени приступи сепси”, описујући, између осталог, својим колегама како се она лечи на клиници у Орланду на Флориди, где ради. Сепса је инфекција која доводи до отказивања најмање једног виталног органа, тешко се дијагностикује и има високу стопу смртности. У Америци од ње годишње умре 215.000 људи, што чини скоро 10 одсто укупне смртности. Осим овога, др Ненић је истакао да је у лечењу сепсе изузетно важна брзина успостављања дијагнозе и у што краћем року успостављање терапије.

– Смртност са једним отказаним органом износи 21 одсто, са два 44 одсто, са три 65 одсто, док са четири износи читавих 76 одсто. После петог сата од развоја сепсе сваки пропуштени сат примене одговарајуће терапије повећава смртност за додатних седам одсто – рекао је др Ненић на јучерашњем предавању.

Време које би се утрошило док пацијента погледају различити специјалисти, кардиолози, нефролози, пулмолози, може да се уштеди укључивањем супспецијалисте мултидисциплинарне интензивне неге, који може да реагује брже и, како је то упрошћено објаснио др Ненић, поново споји органе у здраву целину. Ова медицинска грана постоји у Америци и развијеним земљама Западне Европе и могу да је упишу интернисти, анестезиолози и хирурзи. Они касније воде интензивне блокове или шок собе, а према речима др Ненића, ови супспецијалисти су једни од најтраженијих у Америци.

Како би знања и искуства из ове гране медицине, која се још не изучава на нашим факултетима, применили на домаћем терену, професору Ненићу јуче је на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, где је 2000. године био начелник интензивног блока, уручено решење којим је постао консултант за критичне случајеве и саветник директора Института проф. др Милована Бојића. Говорећи са пуно хвале о овом српско-америчком стручњаку, проф. др Бојић истакао је да сарадња са др Ненићем обједињује у једном човеку знање више консултаната.

– Он нас учи да будемо рационални, ефикасни у лечењу, да мање користимо скупе лекове, а максимално помажемо пацијенту – рекао је директор Института „Дедиње”.

Проф. др Ненић у изјави за наш лист објашњава да ће се сарадња огледати у томе што ће он три пута годишње долазити на Институт, где ће се састајати са лекарима, организовати едукације и разматрати њихове случајеве, а да ће бити консултант за најтеже случајеве. Др Ненић је професор медицине на америчком Универзитету централне Флориде и гостујући професор на високошколској установи коју је он завршио, Медицинском факултету у Новом Саду, па има добар увид у то како се у САД и код нас школују будући лекари.

– Студије медицине се веома разликују. Плус њима, нама један велики минус. Код нас је медицина тотално непримењена, учимо се сувој теорији. Ја сам био фантастичан студент, имао сам просек 9,97, али нисам знао како да урадим обичну реанимацију, никад нисам дао ниједан интравенски лек. Али све то може да се унапреди преко ноћи. Обожавам ту стручну Америку и уживам у сваком минуту свог посла у интензивној нези. Али Србија је моја. Овде проводим сваке године два месеца лети, грејем срце на свом Штранду у свом Новом Саду уз Дунав и убеђен сам да овде можемо да направимо и боље од Америке. Само треба да прекопирамо оно што је добро од њих, а да задржимо оно што је добро наше. Њихову стручност и знање, уз наше балканско срце – каже др Ненић.