U borbi sa sepsom važan je svaki sat

Na Dunavu kod Novog Sada prof. dr Sava Nenić, kako kaže, greje svoje srce, ali o njemu priča i svojim studentima u Americi kada im na plastičan način objašnjava šta se dešava sa ljudskim organizmom koji je zahvatila sepsa. Kao što opadanje nivoa vode na Dunavu dovodi do toga da obližnje vikendice ostanu bez vode, tako i u ljudskom telu kod sepse i septičkog šoka dolazi do naglog pada nivoa tečnosti, krvi, u sistemu, pa kako nema dotoka kiseonika u vitalne organe, oni počinju da otkazuju jedan po jedan.

To je uprošćeni prikaz sepse. Dr Sava Nenić, supspecijalista multidisciplinarne intenzivne kritične nege, juče je na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” održao predavanje na temu „Savremeni pristupi sepsi”, opisujući, između ostalog, svojim kolegama kako se ona leči na klinici u Orlandu na Floridi, gde radi. Sepsa je infekcija koja dovodi do otkazivanja najmanje jednog vitalnog organa, teško se dijagnostikuje i ima visoku stopu smrtnosti. U Americi od nje godišnje umre 215.000 ljudi, što čini skoro 10 odsto ukupne smrtnosti. Osim ovoga, dr Nenić je istakao da je u lečenju sepse izuzetno važna brzina uspostavljanja dijagnoze i u što kraćem roku uspostavljanje terapije.

– Smrtnost sa jednim otkazanim organom iznosi 21 odsto, sa dva 44 odsto, sa tri 65 odsto, dok sa četiri iznosi čitavih 76 odsto. Posle petog sata od razvoja sepse svaki propušteni sat primene odgovarajuće terapije povećava smrtnost za dodatnih sedam odsto – rekao je dr Nenić na jučerašnjem predavanju.

Vreme koje bi se utrošilo dok pacijenta pogledaju različiti specijalisti, kardiolozi, nefrolozi, pulmolozi, može da se uštedi uključivanjem supspecijaliste multidisciplinarne intenzivne nege, koji može da reaguje brže i, kako je to uprošćeno objasnio dr Nenić, ponovo spoji organe u zdravu celinu. Ova medicinska grana postoji u Americi i razvijenim zemljama Zapadne Evrope i mogu da je upišu internisti, anesteziolozi i hirurzi. Oni kasnije vode intenzivne blokove ili šok sobe, a prema rečima dr Nenića, ovi supspecijalisti su jedni od najtraženijih u Americi.

Kako bi znanja i iskustva iz ove grane medicine, koja se još ne izučava na našim fakultetima, primenili na domaćem terenu, profesoru Neniću juče je na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, gde je 2000. godine bio načelnik intenzivnog bloka, uručeno rešenje kojim je postao konsultant za kritične slučajeve i savetnik direktora Instituta prof. dr Milovana Bojića. Govoreći sa puno hvale o ovom srpsko-američkom stručnjaku, prof. dr Bojić istakao je da saradnja sa dr Nenićem objedinjuje u jednom čoveku znanje više konsultanata.

– On nas uči da budemo racionalni, efikasni u lečenju, da manje koristimo skupe lekove, a maksimalno pomažemo pacijentu – rekao je direktor Instituta „Dedinje”.

Prof. dr Nenić u izjavi za naš list objašnjava da će se saradnja ogledati u tome što će on tri puta godišnje dolaziti na Institut, gde će se sastajati sa lekarima, organizovati edukacije i razmatrati njihove slučajeve, a da će biti konsultant za najteže slučajeve. Dr Nenić je profesor medicine na američkom Univerzitetu centralne Floride i gostujući profesor na visokoškolskoj ustanovi koju je on završio, Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, pa ima dobar uvid u to kako se u SAD i kod nas školuju budući lekari.

– Studije medicine se veoma razlikuju. Plus njima, nama jedan veliki minus. Kod nas je medicina totalno neprimenjena, učimo se suvoj teoriji. Ja sam bio fantastičan student, imao sam prosek 9,97, ali nisam znao kako da uradim običnu reanimaciju, nikad nisam dao nijedan intravenski lek. Ali sve to može da se unapredi preko noći. Obožavam tu stručnu Ameriku i uživam u svakom minutu svog posla u intenzivnoj nezi. Ali Srbija je moja. Ovde provodim svake godine dva meseca leti, grejem srce na svom Štrandu u svom Novom Sadu uz Dunav i ubeđen sam da ovde možemo da napravimo i bolje od Amerike. Samo treba da prekopiramo ono što je dobro od njih, a da zadržimo ono što je dobro naše. Njihovu stručnost i znanje, uz naše balkansko srce – kaže dr Nenić.