ВМРО-ДПНЕ искључио непослушне посланике

Највише законодавно тело Републике Македоније у петак увече је у драматичној атмосфери неопходном двотрећинском већином гласова (80 од 120 посланика) подржало промену Устава у складу са Преспанским договором, што подразумева званичну промену имена државе у Република Северна Македонија. Политички гледано, ово је почетак епилога 27-годишњег македонско-грчког спора око имена бивше југословенске републике који се решавао под покровитељством УН. 

Уставним променама Македонији се отварају врата примене Преспанског договора како на унутрашњем тако и на спољнополитичком плану: пре свега Грчка више неће блокирати Македонију у међународним организацијама, посебно када се ради о чланству у НАТО и ЕУ.

Одлука Собрања изазвала је олују позитивних реаговања у међународној заједници, САД И ЕУ, али незадовољство у најутицајнијој опозиционој ВРМО-ДПМНЕ. Сви њени посланици који су променили страну и приклонили се владајућој већини по кратком поступку су избачени из чланства.

Сат након усвојене одлуке, у петак пред поноћ, премијер Зоран Заев се видно уморан, али и херојски поносан, обратио грађанима и поздравио овај корак као историјски. Такође је нагласио да ће одржати дату реч и да ће заштитити сваког опозицијског посланика који је свој херојски глас дао овој одлуци. Обраћајући се посебно њима он им је обећао: „Будите сигурни да народ Македоније неће заборавити шта сте направили за будућност земље. Будите сигурни да ћу као премијер остати при датој речи да ћу гарантовати вашу безбедност и безбедност ваших породица.”

Поједини медији су уочи гласања спекулисали да су опозициони посланици, који су гласали за иницијативу за то добили новац и да је обећана амнестија онима који су под кривичним прогоном због упада у парламент прошле године.

Док је Заев одлуку скупштине преставио као поштовање воље народа на референдуму 30. септембра, иако због недовољне излазности он није успео, вођа опозиције Христијан Мицкоски је оценио да су посланици погазили вољу грађанске већине која је на референдуму показала да је против договора са Грчком

Лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски је на прес-конференцији после гласања рекао да је то био „тужан дан  у Републици Македонији, црни петак, најцрњи петак у демократији у савременој и независној Македонији”.

„Било је људи који су се борили за идеју Македоније и оних који су се борили против. Но остаје историјски траг због којег мора да се буде горд, а то је да није народ изневерио државу, већ да су је изневерили Зоран Заев и сарадници који спроводе његову идеју. Воља грађанске већине потврђена је на референдуму: они су против договора са Грчком, иако су ту вољу погазиле две трећине посланика у Собрању, укључујући и 8 посланика из опозиције, који су пошли против воље грађана,” рекао је Мицкоски.

Он је навео да има информације о јаким претњама и снажним притисцима на посланике.

„Говори се да је било обећано ослобађање од кривице, што је данас више него јасно да је део прогона који има политичку намеру да уцењује посланике да гласају за Преспански договор. Говори се да је био понуђен новац, од 200.000 до 2.000.000 евра. Уместо Собрање да буде храм демократије, имамо киднаповану институцију на челу са Зораном Заевим и његовим људима,” казао је вођа опозиције, закључивши на крају да је ово дело насиље над државом, одлука „корумпираног вођства државе које се бори за своју фотељу и корист”.

Честитке Грчке, ЕУ и НАТО

Премијеру Заеву успех је најпре честитао његов грчки колега Алексис Ципрас, који је нагласио да је овај чин у македонском Собрању веома важан за перспективе народа две државе. Председник ЕУ Доналд Туск тим поводом је изјавио да је гласање значајан корак који Македонију приближава заузимању места које јој припада у трансатлантској заједници.

У заједничкој изјави два комесара Европске комисије, Федерике Могерини и Јоханеса Хана, стоји да је ово веома важан корак за примену Преспанског договора: „Европска унија очекује да примена Договора отпочне одмах... Европска унија подржава историјски договор који су потписали премијери Заев и Ципрас. Била је потребна политичка храброст, лидерство и одговорност како би се поставио крај једном од најстаријих спорова у региону.”

Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, преко друштвених мрежа поздравио је одлуку македонског Собрања. На свом Твитеру је записао: „Поздрављам гласање у Парламенту у Скопљу за предложене уставне промене. Нека Влада и политички лидери заврше националне процедуре око Договора о имену и нека се искористи ова историјска могућност да се земља уведе у НАТО.”

Руско министарство иностраних послова је пре неколико дана уочи гласања преко свог портпарола Марије Захарове саопштило да је следеће “недопустива пракса” да водећи политичари  ЕУ и Запада  отворено агитују да се гласа  „ЗА”.

Руски амбасадор при ЕУ Владимир Чижов је у интервју за македонску  новинску агенцију МИА  пре гласања у Собрању истакао да нема објашњења за ову политичку ситуацију, али да није тешко претпоставити да је циљ свих  политичких збивања да се Македонија што пре увуче у НАТО и ЕУ.

„Нико не говори за скраћен пут у ЕУ, али НАТО…Разумећете да је моја земља перманентно критички настројена према  проширењу НАТО-а у било ком правцу а посебно на Балкану” рекао је Чижов.

Уставни амандмани најраније у јануару

Према најоптимистичнијој прогнози, ако све буде текло по плану у процедури измене македонског Устава, она би могла бити окончана најраније средином јануара наредне године. Наредна фаза је припрема нацрта амандмана, који парламенту треба да буду достављени у року од 15 дана. Од момента подношења нацрта амандмана скупштини до пленарне седнице на којој ће се водити расправа о њима, мора да прође најмање 30 дана.

У тој фази, расправа о сваком амандману може трајати највише три дана у одборима и на пленарној седници. После утврђивања нацрта амандмана, за које је потребна натполовична већина од 61 посланика, отвара се јавна расправа, која представља међукорак пре треће, завршне фазе поступка за измену Устава и која може трајати најдуже 30 дана.

Коначна одлука о усвајању амандмана о измени Устава у парламенту поново мора имати најмање 80 посланичких гласова, односно две трећине чланова Собрања.