VMRO-DPNE isključio neposlušne poslanike

Najviše zakonodavno telo Republike Makedonije u petak uveče je u dramatičnoj atmosferi neophodnom dvotrećinskom većinom glasova (80 od 120 poslanika) podržalo promenu Ustava u skladu sa Prespanskim dogovorom, što podrazumeva zvaničnu promenu imena države u Republika Severna Makedonija. Politički gledano, ovo je početak epiloga 27-godišnjeg makedonsko-grčkog spora oko imena bivše jugoslovenske republike koji se rešavao pod pokroviteljstvom UN. 

Ustavnim promenama Makedoniji se otvaraju vrata primene Prespanskog dogovora kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu: pre svega Grčka više neće blokirati Makedoniju u međunarodnim organizacijama, posebno kada se radi o članstvu u NATO i EU.

Odluka Sobranja izazvala je oluju pozitivnih reagovanja u međunarodnoj zajednici, SAD I EU, ali nezadovoljstvo u najuticajnijoj opozicionoj VRMO-DPMNE. Svi njeni poslanici koji su promenili stranu i priklonili se vladajućoj većini po kratkom postupku su izbačeni iz članstva.

Sat nakon usvojene odluke, u petak pred ponoć, premijer Zoran Zaev se vidno umoran, ali i herojski ponosan, obratio građanima i pozdravio ovaj korak kao istorijski. Takođe je naglasio da će održati datu reč i da će zaštititi svakog opozicijskog poslanika koji je svoj herojski glas dao ovoj odluci. Obraćajući se posebno njima on im je obećao: „Budite sigurni da narod Makedonije neće zaboraviti šta ste napravili za budućnost zemlje. Budite sigurni da ću kao premijer ostati pri datoj reči da ću garantovati vašu bezbednost i bezbednost vaših porodica.”

Pojedini mediji su uoči glasanja spekulisali da su opozicioni poslanici, koji su glasali za inicijativu za to dobili novac i da je obećana amnestija onima koji su pod krivičnim progonom zbog upada u parlament prošle godine.

Dok je Zaev odluku skupštine prestavio kao poštovanje volje naroda na referendumu 30. septembra, iako zbog nedovoljne izlaznosti on nije uspeo, vođa opozicije Hristijan Mickoski je ocenio da su poslanici pogazili volju građanske većine koja je na referendumu pokazala da je protiv dogovora sa Grčkom

Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski je na pres-konferenciji posle glasanja rekao da je to bio „tužan dan  u Republici Makedoniji, crni petak, najcrnji petak u demokratiji u savremenoj i nezavisnoj Makedoniji”.

„Bilo je ljudi koji su se borili za ideju Makedonije i onih koji su se borili protiv. No ostaje istorijski trag zbog kojeg mora da se bude gord, a to je da nije narod izneverio državu, već da su je izneverili Zoran Zaev i saradnici koji sprovode njegovu ideju. Volja građanske većine potvrđena je na referendumu: oni su protiv dogovora sa Grčkom, iako su tu volju pogazile dve trećine poslanika u Sobranju, uključujući i 8 poslanika iz opozicije, koji su pošli protiv volje građana,” rekao je Mickoski.

On je naveo da ima informacije o jakim pretnjama i snažnim pritiscima na poslanike.

„Govori se da je bilo obećano oslobađanje od krivice, što je danas više nego jasno da je deo progona koji ima političku nameru da ucenjuje poslanike da glasaju za Prespanski dogovor. Govori se da je bio ponuđen novac, od 200.000 do 2.000.000 evra. Umesto Sobranje da bude hram demokratije, imamo kidnapovanu instituciju na čelu sa Zoranom Zaevim i njegovim ljudima,” kazao je vođa opozicije, zaključivši na kraju da je ovo delo nasilje nad državom, odluka „korumpiranog vođstva države koje se bori za svoju fotelju i korist”.

Čestitke Grčke, EU i NATO

Premijeru Zaevu uspeh je najpre čestitao njegov grčki kolega Aleksis Cipras, koji je naglasio da je ovaj čin u makedonskom Sobranju veoma važan za perspektive naroda dve države. Predsednik EU Donald Tusk tim povodom je izjavio da je glasanje značajan korak koji Makedoniju približava zauzimanju mesta koje joj pripada u transatlantskoj zajednici.

U zajedničkoj izjavi dva komesara Evropske komisije, Federike Mogerini i Johanesa Hana, stoji da je ovo veoma važan korak za primenu Prespanskog dogovora: „Evropska unija očekuje da primena Dogovora otpočne odmah... Evropska unija podržava istorijski dogovor koji su potpisali premijeri Zaev i Cipras. Bila je potrebna politička hrabrost, liderstvo i odgovornost kako bi se postavio kraj jednom od najstarijih sporova u regionu.”

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, preko društvenih mreža pozdravio je odluku makedonskog Sobranja. Na svom Tviteru je zapisao: „Pozdravljam glasanje u Parlamentu u Skoplju za predložene ustavne promene. Neka Vlada i politički lideri završe nacionalne procedure oko Dogovora o imenu i neka se iskoristi ova istorijska mogućnost da se zemlja uvede u NATO.”

Rusko ministarstvo inostranih poslova je pre nekoliko dana uoči glasanja preko svog portparola Marije Zaharove saopštilo da je sledeće “nedopustiva praksa” da vodeći političari  EU i Zapada  otvoreno agituju da se glasa  „ZA”.

Ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov je u intervju za makedonsku  novinsku agenciju MIA  pre glasanja u Sobranju istakao da nema objašnjenja za ovu političku situaciju, ali da nije teško pretpostaviti da je cilj svih  političkih zbivanja da se Makedonija što pre uvuče u NATO i EU.

„Niko ne govori za skraćen put u EU, ali NATO…Razumećete da je moja zemlja permanentno kritički nastrojena prema  proširenju NATO-a u bilo kom pravcu a posebno na Balkanu” rekao je Čižov.

Ustavni amandmani najranije u januaru

Prema najoptimističnijoj prognozi, ako sve bude teklo po planu u proceduri izmene makedonskog Ustava, ona bi mogla biti okončana najranije sredinom januara naredne godine. Naredna faza je priprema nacrta amandmana, koji parlamentu treba da budu dostavljeni u roku od 15 dana. Od momenta podnošenja nacrta amandmana skupštini do plenarne sednice na kojoj će se voditi rasprava o njima, mora da prođe najmanje 30 dana.

U toj fazi, rasprava o svakom amandmanu može trajati najviše tri dana u odborima i na plenarnoj sednici. Posle utvrđivanja nacrta amandmana, za koje je potrebna natpolovična većina od 61 poslanika, otvara se javna rasprava, koja predstavlja međukorak pre treće, završne faze postupka za izmenu Ustava i koja može trajati najduže 30 dana.

Konačna odluka o usvajanju amandmana o izmeni Ustava u parlamentu ponovo mora imati najmanje 80 poslaničkih glasova, odnosno dve trećine članova Sobranja.