Веју маце са топола

Велике проблеме ових дана суграђанима задају беле „пахуље” са топола, такозване маце, којих има у великим количинама и нервирају људе због тога што улећу у очи, уста, нос, косу. Осим што иритира очи, овај „пролећни снег” од кога град у априлу и мају побели, изазива и досадне кијавице, а лекари кажу да је повећан број оних који се жале на тегобе због њиховог присуства. Медицинари објашњавају да „маце”, ипак, нису опасне, да не изазивају класичне алергије, већ кијавицу и надраженост слузнице носа.

Др Невенка Димитријевић, из Дома здравља „Вождовац”, каже да су ових дана ординације пуне пацијената који се јављају за помоћ због активних алергијских болести. Она напомиње да „маце” највише сметају оним људима који већ имају проблеме са алергијама, а по лекарску помоћ најчешће долазе млађи и деца.

– Треба се обратити алерголозима за помоћ чим особа осети алергијску реакцију, јер ваља имати на уму да се те реакције не губе временом, већ се јављају у све већем интензитету. Добро су поступили сви они који су склони алергијама, а који су у току зиме примили аутовакцину, која се посебно прави за сваког пацијента – објаснила је др Зорица Динић, власница Дома здравља „Визим”.

Прим. др Олика Дробњак-Томашек, начелница Одељења алергологије и имунологије Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, истиче да „маце” иритантно делују на нервне завршетке у носу и да људи због тога имају нападе кијања.

– Сада имамо повећан број пацијената, јер се неки жале и на велику главобољу због упале која захвата синусе и средње уво – нагласила је др Дробњак-Томашек.

Момчило Живковић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије, објашњава да у престоници постоје 24 врсте биљака, трава и корова које утичу на појаву алергија, а које они у току целе године прате, нарочито у пролеће кад је време опрашивања.

– „Маце”, иако су непријатне и иритирају, не убрајамо у алергене, јер оне не садрже полен – објашњава Живковић.

Стручњаци објашњавају да је велики број стабала црне, беле и евроамеричке тополе, као и врбе посађен педесетих година прошлог века, када је град требало што пре озеленити. Дрвореди ових врста посађени су покрај обала Саве и Дунава и зеленим површинама, нарочито у Новом Београду. Надомак Панчевачког моста налази се и плантажа тополе, јер се ово дрво користи и у дрвопрерађивачкој индустрији за производњу целулозе и производа попут палета и гајбица.

– Топола је дрво које брзо расте тако да неке њене врсте већ после двадесетак година улазе у репродуктивну фазу. Тада са женских стабала почињу да лете „маце” које ветар може да носи и десетине километара, тако да осим из престонице и њене околине оне долећу чак и из Сремске Митровице где такође постоји плантажа тополе – каже Љубомир Попара, главни инжењер сектора одржавања „Зеленила”.

Радници овог предузећа почели су деведесетих година прошлог века да на зеленим површинама, о којима они брину, уклањају женске примерке топола, али и стабла врбе због којих у пролеће суграђани имају непријатности.

Како разношење семена топола траје до јуна, Београђанима једино остаје да се „наоружају” стрпљењем и сачекају још око месец дана док тополе и врбе не заврше свој процес цветања.