Продужили обданицу или – помрчину

Померањем казаљки за један сат уназад, 28. октобра, завршава се летње рачунање времена, тако да ћемо, враћањем са три на два сата, у недељу спавати сат времена дуже.

По свему судећи, ово би могло да буде једно од последњих померања часовника због летњег и зимског рачунања времена. Наиме, Европска комисија (ЕК) је 12. септембра предложила да се такво полугодишње померање сата укине, а уколико тај предлог изгласају Европски парламент и Савет Европе, казаљке ће последњи пут бити померен најкасније 31. марта 2019, односно 27. октобра наредне године.

Летње и зимско рачунање времена примењује се у око 110 држава, али не и у Кини, Јапану, Јужној Кореји, Русији, Белорусији, на Исланду, као ни у афричким земљама.

Према предлогу ЕК, свака чланица ЕУ би до априла 2019. године требало да одлучи да ли ће остати у зимском или летњем режиму рачунања времена. То ће важити и за Србију, уколико Народна скупштина усвоји Закон о рачунању времена који је крајем августа предложила Влада. У Министарству привреде раније је речено да се усклађују прописи са законодавством ЕУ, а у конкретном случају у оквиру Преговарачког поглавља 1 у које спада и важећа Директива ЕУ о летњем рачунању времена.

Казаљке на часовницима у Србији померају се од 1983. године за један сат унапред у марту да би се затим на јесен вратиле уназад. Увођење летњег мерења времена није било тек померање казаљки на часовницима сат унапред. Био је то и наш први корак ка Европи.

Шта се добило, а шта изгубило померањем казаљки? За почетак, али и низ година доцније, сва корист се испољавала у комуникацији, највише кроз аутоматско усклађивање с редовима вожње међународног авио, железничког и аутобуског саобраћаја, и као привидан продужетак обданице, иако је логика упућивала на то да је по истом принципу за толико ујутру продужена помрчина!

Иницијатива Европског парламента о одустајању од режима промене времена уследила је након што је анализом утврђено да померање казаљки за један сат негативно утиче на здравље, опште стање људског организма и безбедност у саобраћају. Имајући у виду ове анализе неке земље још раније су донеле одлуку о укидању промене времена. Русија је тако поступила 2011, и то на основу извештаја Руске академије медицинских наука, који је указао на пораст броја срчаних удара, па и учесталија самоубиства.

Статистике показују да су тог првог понедељка после промене времена саобраћајне несреће чешће јер су људи, по правилу, неиспавани и са слабијом концентрацијом. Првих неколико дана јављају се главобоље, многи имају повишени крвни притисак, а неки и срчане сметње.

Према неким истраживањима организму је потребно чак четири недеље да би се адаптирао на један сат промене времена.

Све то утиче на пад укупне продуктивности, иако је један од разлога за увођење двоструког режима рачунања времена био раст производње и већа искоришћеност дневне светлости.