САД нишане Русију, а гађају Кину

Саветник за националну безбедност Беле куће боравио је јуче и прекјуче у посети Москви поводом споразума који је Америка потписала са Русијом због Европе, а из којег жели да изађе због Кине.

Џон Болтон се састао са председником Владимиром Путином, министром спољних послова и министром одбране, покушавајући да им објасни америчке разлоге за вероватно повлачење из хладноратовског договора. Доналд Трамп је током викенда изјавио да жели да извуче САД из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета, што је протумачено као почетак нове трке у наоружању између Америке и Русије. Иако је Трампова најава изазвала негодовање, пре свега у Москви, она нема толико везе са Русијом, колико са Кином. Да је Пекинг за Америку неупоредиво важнија престоница од Москве, кад је о будућем ривалитету реч, назрело се и на основу Трампове изјаве: „Мораћемо да развијемо то оружје, осим ако нам Русија и Кина не дођу и кажу – хајде да се опаметимо, хајде да нико не развија то оружје – али ако Русија то ради и Кина то ради, а ми се придржавамо споразума – то је неприхватљиво.” И Болтон се јуче, како су пренеле РИА Новости, руским званичницима „пожалио на политику Кине на економском и војном плану”.

Споразум који су САД и Русија потписале пре више од 30 година забранио је производњу, размештање и гомилање нуклеарних и конвенционалних, балистичких и крстарећих ракета које се лансирају са копна и имају домет од 500 до 5.500 километара. Шеф Беле куће оправдао је намеру о повлачењу тиме што је оптужио Москву да се не придржава слова договора. За Трампа је, међутим, кључно што споразум важи само за некадашње хладноратовске ривале, док Кина, једина земља која би у будућности могла да изазове САД, није потписница и наставља да развија наоружање забрањено Америци и Русији. Како пише „Форин полиси”, Трамп не настоји да приволи Кремљ на поштовање споразума, већ да повећа америчко конвенционално оружје у кинеском дворишту. Док део стручњака у САД упозорава да ће свет постати опасније место ако Бела кућа повуче потпис, други аналитичари подсећају да је споразум застарео, пише „Вашингтон пост”. Њихова замерка је да је договор евроцентричан, док данашња Америка бије геополитичке битке у Азији. Наводи се и да је Пекинг нагомилао ово наоружање и да је 95 одсто кинеских пројектила управо кратког и средњег домета, што је довољно да се погоди америчка војна база у Јапану. Кина је толико напредовала на овом пољу да би америчким борбеним бродовима било тешко да се приближе њеној обали у случају рата. Трамп се нада да ће САД, ако изађу из споразума са Русима, моћи да распоређују поменуте ракете у Јапану, Јужној Кореји или Аустралији. За Вашингтон је важно да у игру врати ракете које се лансирају са копна. Споразум са Русима никад и није забранио ракете које се испаљују са брода, из подморнице и авиона, али је то далеко скупље.

Болтон је међу првима у америчким спољнополитичким круговима заговарао излазак из споразума, тврдећи пре неколико година у „Волстрит џорналу” да, док се САД и Русија одричу читаве категорије наоружања, Кина, Иран и Северна Кореја развијају ракете средњег домета. Кремљ је јуче признао да споразум има недостатака, али је објаснио да не треба одустајати од договореног док се не дође до бољег решења. Путинов портпарол Дмитриј Песков демантовао је тврдње Вашингтона да је Русија прекршила споразум и поручио да ће његова земља бити приморана да одговори на исти начин ако Америка заборави на договорене обавезе.

Пекинг је саопштио да „неће толерисати уцене” да постане део споразума, пошто је тамошња влада проценила да је све ово вероватно Трампов план да приволи Кину да потпише споразум.

Договор је забрањивао распоређивање наоружања било где, али се пре свега односио на Европу, ка којој су биле усмерене ракете током хладноратовског надметања. Немачка и Француска апеловале су на Трампа да се не повлачи, подсећајући га да споразум штити Стари континент. Медији подсећају да би Руси, на пример, могли да погоде Берлин ако би лансирали ракету средњег домета из балтичке енклаве Калињинград. Могуће је да би поједине источноевропске земље пристале да се на њиховој територији распореди поменути амерички арсенал, мада је Пољска јуче саопштила да није донела одлуку о томе. И Русија је раније оптуживала Америку да њен одбрамбени систем у Румунији крши споразум јер може да лансира ракете средњег домета. Тада је влада Барака Обаме одговарала да њен систем може само да испаљује ракете које погађају друге ракете, што није забрањено споразумом.

У Америци се води дебата о томе да ли ће Трампово улагање у арсенал испразнити буџет за социјалне програме. Бивши амерички конгресмен Рон Пол изјавио је за РТ да САД већ имају и превише оружја и да им не треба још једно такмичење у наоружању. Како сматра Пол, САД и сада могу десет пута да униште планету, а кинеску милитаризацију узимају као оправдање за даље пуњење џепова индустрије наоружања. Уколико би Русија ушла у нову оружану трку са Американцима, то би за њу значило финансијско исцрпљивање, и то у тренутку кад је већ оптерећена санкцијама.