SAD nišane Rusiju, a gađaju Kinu

Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće boravio je juče i prekjuče u poseti Moskvi povodom sporazuma koji je Amerika potpisala sa Rusijom zbog Evrope, a iz kojeg želi da izađe zbog Kine.

Džon Bolton se sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom, ministrom spoljnih poslova i ministrom odbrane, pokušavajući da im objasni američke razloge za verovatno povlačenje iz hladnoratovskog dogovora. Donald Tramp je tokom vikenda izjavio da želi da izvuče SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, što je protumačeno kao početak nove trke u naoružanju između Amerike i Rusije. Iako je Trampova najava izazvala negodovanje, pre svega u Moskvi, ona nema toliko veze sa Rusijom, koliko sa Kinom. Da je Peking za Ameriku neuporedivo važnija prestonica od Moskve, kad je o budućem rivalitetu reč, nazrelo se i na osnovu Trampove izjave: „Moraćemo da razvijemo to oružje, osim ako nam Rusija i Kina ne dođu i kažu – hajde da se opametimo, hajde da niko ne razvija to oružje – ali ako Rusija to radi i Kina to radi, a mi se pridržavamo sporazuma – to je neprihvatljivo.” I Bolton se juče, kako su prenele RIA Novosti, ruskim zvaničnicima „požalio na politiku Kine na ekonomskom i vojnom planu”.

Sporazum koji su SAD i Rusija potpisale pre više od 30 godina zabranio je proizvodnju, razmeštanje i gomilanje nuklearnih i konvencionalnih, balističkih i krstarećih raketa koje se lansiraju sa kopna i imaju domet od 500 do 5.500 kilometara. Šef Bele kuće opravdao je nameru o povlačenju time što je optužio Moskvu da se ne pridržava slova dogovora. Za Trampa je, međutim, ključno što sporazum važi samo za nekadašnje hladnoratovske rivale, dok Kina, jedina zemlja koja bi u budućnosti mogla da izazove SAD, nije potpisnica i nastavlja da razvija naoružanje zabranjeno Americi i Rusiji. Kako piše „Forin polisi”, Tramp ne nastoji da privoli Kremlj na poštovanje sporazuma, već da poveća američko konvencionalno oružje u kineskom dvorištu. Dok deo stručnjaka u SAD upozorava da će svet postati opasnije mesto ako Bela kuća povuče potpis, drugi analitičari podsećaju da je sporazum zastareo, piše „Vašington post”. Njihova zamerka je da je dogovor evrocentričan, dok današnja Amerika bije geopolitičke bitke u Aziji. Navodi se i da je Peking nagomilao ovo naoružanje i da je 95 odsto kineskih projektila upravo kratkog i srednjeg dometa, što je dovoljno da se pogodi američka vojna baza u Japanu. Kina je toliko napredovala na ovom polju da bi američkim borbenim brodovima bilo teško da se približe njenoj obali u slučaju rata. Tramp se nada da će SAD, ako izađu iz sporazuma sa Rusima, moći da raspoređuju pomenute rakete u Japanu, Južnoj Koreji ili Australiji. Za Vašington je važno da u igru vrati rakete koje se lansiraju sa kopna. Sporazum sa Rusima nikad i nije zabranio rakete koje se ispaljuju sa broda, iz podmornice i aviona, ali je to daleko skuplje.

Bolton je među prvima u američkim spoljnopolitičkim krugovima zagovarao izlazak iz sporazuma, tvrdeći pre nekoliko godina u „Volstrit džornalu” da, dok se SAD i Rusija odriču čitave kategorije naoružanja, Kina, Iran i Severna Koreja razvijaju rakete srednjeg dometa. Kremlj je juče priznao da sporazum ima nedostataka, ali je objasnio da ne treba odustajati od dogovorenog dok se ne dođe do boljeg rešenja. Putinov portparol Dmitrij Peskov demantovao je tvrdnje Vašingtona da je Rusija prekršila sporazum i poručio da će njegova zemlja biti primorana da odgovori na isti način ako Amerika zaboravi na dogovorene obaveze.

Peking je saopštio da „neće tolerisati ucene” da postane deo sporazuma, pošto je tamošnja vlada procenila da je sve ovo verovatno Trampov plan da privoli Kinu da potpiše sporazum.

Dogovor je zabranjivao raspoređivanje naoružanja bilo gde, ali se pre svega odnosio na Evropu, ka kojoj su bile usmerene rakete tokom hladnoratovskog nadmetanja. Nemačka i Francuska apelovale su na Trampa da se ne povlači, podsećajući ga da sporazum štiti Stari kontinent. Mediji podsećaju da bi Rusi, na primer, mogli da pogode Berlin ako bi lansirali raketu srednjeg dometa iz baltičke enklave Kalinjingrad. Moguće je da bi pojedine istočnoevropske zemlje pristale da se na njihovoj teritoriji rasporedi pomenuti američki arsenal, mada je Poljska juče saopštila da nije donela odluku o tome. I Rusija je ranije optuživala Ameriku da njen odbrambeni sistem u Rumuniji krši sporazum jer može da lansira rakete srednjeg dometa. Tada je vlada Baraka Obame odgovarala da njen sistem može samo da ispaljuje rakete koje pogađaju druge rakete, što nije zabranjeno sporazumom.

U Americi se vodi debata o tome da li će Trampovo ulaganje u arsenal isprazniti budžet za socijalne programe. Bivši američki kongresmen Ron Pol izjavio je za RT da SAD već imaju i previše oružja i da im ne treba još jedno takmičenje u naoružanju. Kako smatra Pol, SAD i sada mogu deset puta da unište planetu, a kinesku militarizaciju uzimaju kao opravdanje za dalje punjenje džepova industrije naoružanja. Ukoliko bi Rusija ušla u novu oružanu trku sa Amerikancima, to bi za nju značilo finansijsko iscrpljivanje, i to u trenutku kad je već opterećena sankcijama.