Чомски против „Трампа са Копакабане”

ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ И ПОЛИТИКА

Против Жаира Болсонара, који ће ако се обистине истраживања јавног мњења на сутрашњим изборима бити изгласан за председника Бразила, глас су подигли бразилски уметници, писци и филозофи, међу којима и Ноам Чомски, Наоми Клајн, Гаел Гарсија Бернал, глумац упамћен по улози Чеа Геваре у „Дневнику мотоциклисте”, нобеловац за мир Адолф Перез Ескивел

„Његов избор биће трагедија за Бразил, регион, свет. Буквално. Скандалозно је што намерава да богатим гласачима из редова агробизниса омогући експлоатацију Амазона. То је катастрофа за животну средину и урођенике, за које је казао да не заслужују ни квадратни центиметар простора. Могуће је да је ово позив на геноцид.”

Ово је Ноам Чомски рекао на рачун Жаира Болсонара (63), који ће, ако се обистине истраживања јавног мњења, на сутрашњим изборима бити изгласан за председника Бразила. Болсонаро је бивши капетан у војсци и народни посланик са 27 година стажа у скупштини, који је привукао пажњу светских јавних интелектуалаца јер је, и поред расистичких, мизогиних и хомофобних изјава, постао најјачи председнички кандидат. За овог крајњег десничара нема сумње да су тортура над политичким неистомишљеницима и полицијска смакнућа не само оправдани већ и пожељни. Бранио је бразилску диктатуру (1964–1985) током које је побијено на стотине владиних противника, тврдећи да је штитила земљу од комунизма.

„Да, залажем се за диктатуру. Никад нећемо решити тешке националне проблеме овом неодговорном демократијом”, казао је Болсонаро.

Јелена Стевановић

УЏБЕНИК ЧАСНОГ НОВИНАРСТВА
Нису сви били слепи

У колумнама Томислава Јакића проналазимо питања да ли је Хрватска постала верска држава, о Загребу чије је срозавање као културне метрополе почело од тренутка проглашења независности почетком деведесетих, о протеривању ћирилице из Вуковара, о Јасеновцу…

Књига колумни загребачког новинара Томислава Јакића Нису сви (били) слијепи представља поглед на једно новинарство којег данас готово више нема. У поплави садашњих полупечених информација, непрофесионалног и често злонамерног новинарства, ова књига је пример извештавања из онаквих времена када је овај занат поседовао своје достојанство, објективност, познавање чињеница и бескомпромисност према притисцима било које врсте. Сетимо се у том смислу говора оснивача Њујорк тајмса Хенрија Џарвиса Рејмонда својим новинарима још крајем 19. века: „Дођите до свих новости, не угађајте личностима, третирајте пристојно све људе, ставите све расположиве снаге на ваш посао и не заборавите да новине морају да буду тачан одраз онога како изгледа свет.”

У таквом духу су писане колумне новинара сакупљене у овој књизи. Они који се још сећају Југославије вероватно се сећају и новинара Томислава Јакића који је у ТВ дневнику из загребачког студија коментарисао спољнополитичке догађаје и ситуацију у свету. Сећају се уравнотеженог и озбиљног лица овог новинара који је аналитички супериорно и одмерено говорио о многим комплексним политичким догађајима, с ауторитетом експертског знања и професионалне упућености.

Бојан Муњин

ФИЛМ
У кошници седме уметности

Специјално за „Политику” из Њујорка

„Све више филмова се гледа код куће, захваљујући Нетфликсу и другима”, рекао је  Kент Џонс, директор Њујоршког фестивала, који за разлику од Кана свесрдно прихвата филмове прављене за мали екран

Ема Стоун у филму „Фаворита“ (Фото промо)

Престижни Њујоршки филмски фестивал отворен је 28. септембра ове године веома успелим филмом Фаворита ексцентричног филмског ствараоца Јоргоса Лантимоса с Оливијом Колман, Рејчел Вајс и Емом Стоун у главним улогама. Овај визуално раскошан, сјајно глумљен и изнад свега духовит филм који говори о љубавном, овог пута женском љубавном троуглу на енглеском двору краљице Ане у 18. веку, подсећа на најбоља филмска остварења сличног жанра као што су Том Џонс и Бари Линдон из седамдесетих година 20. века.

Последње вече фестивала 14. октобра обележено је било новим филмом познатог сликара, а сада филмског редитеља Џулијана Шнабела Капија вечности који је поделио пажњу публике и критике са новим делима непоновљиве браће Коен, увек добре Клер Дениз, Барија Џенкинса, Жан-Лика Годара, Ђија Зангкеа и многих других важних филмских стваралаца из целог света. Нажалост, ни ове године нема ниједног филма из Србије.

Представљен од стране Филмског друштва Линколн центра овај њујоршки фестивал, за разлику од његовог много масовнијег и више холивудски оријентисаног конкурента и чеда Роберта Де Нира, Трајбека филмског фестивала, представља врло пажљиво одабран избор најбољих филмова из савремене светске кинематографије. У току 17 дана посетиоци имају прилику да се упознају с ексклузивним избором документарног, кратког, виртуалног, експерименталног филма, да разговарају са врхунским светским редитељима и гледају ревије обновљених копија старих филмова.

Маја Херман Секулић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ