Мит о позитивном стресу

Појам стрес се веома често користи да би се објаснило унутрашње стање савременог човека. Иако сама реч звучи стручно, попут неке дијагнозе, ипак она више замагљује ствари него што их објашњава. То важи и за изведену реч антистрес која се такође често користи у свакодневном говору.

Иако се у већини случајева подразумева да је стрес нешто негативно, често се користи израз „позитиван стрес”. Ако је стрес заиста нешто негативно, како негативност може бити позитивна? Да ли се ради о оксиморону, о логички неспојивој вези појмова, од грчке речи оxyс што значи оштро, шиљато и морон – тупо, дакле о немогућој комбинацији појмова као што би била „оштра тупост”?

Моћ прилагођавања

Када је неки материјал изложен спољашњим силама, он се својим унутрашњим силама опире сламању или кривљењу. Тај притисак унутар материјала зовемо стрес. У физиологији стрес означава стање унутар организма које настаје када се он нађе у неком екстремном окружењу које од њега захтева да покрене све своје моћи прилагођавања да би преживео.

Али када је у питању психо-социјални стрес, ствари стоје друкчије. Људи се не понашају као физичка тела, осим када су изложени физичким силама, већ реагују на значење и важност које приписују различитим дражима које долазе из спољашњег света. Зато је психо-социјални стрес увек субјективан – он је реакција на оне стимулусе које је неко доживео као негативно важне. То може бити један важан стимулус или може бити ситуација у којој је неко „бомбардован” са бројним стимулусима са којима тешко излази на крај.

У психолошком смислу, стрес можемо изједначити са било којом непријатном емоцијом. Непријатна осећања се појављују када проценимо да нешто угрожава неку нашу вредност, а доживљена непријатност је сигнал да нисмо прилагођени. Ова непријатност нас покреће на активност којом треба да поново успоставимо стање прилагођености. Другим речима, стрес или непријатно осећање нас покреће да се адаптирамо неким околностима које смо доживели као негативне.

О позитивном стресу се говори онда када је у питању неки позитивни догађај, као што је напредовање у служби, јавни наступ, добијање детета, неочекивани добитак и слично. Када неко неку ситуацију доживљава као важну на позитиван начин на то реагује пријатним осећањима. У физиолошком смислу, пријатна осећања сасвим другачије делују на организам од непријатних осећања. Пријатна осећања стварају стање супротно стресу. Изузетак су они људи који имају, на пример, болесно срце па је за њих свако узбуђење, било непријатно било пријатно, стрес. Али ако је човек здрав, пријатна осећања имају ефект сасвим супротан од стреса.

Зашто онда неки људи реагују стресом, дакле непријатним осећањима на позитивне догађаје? Зато што иако је догађај углавном позитиван, он има неке негативне аспекте. На пример, особа је задовољна тиме што је добила унапређење, већу плату и друге привилегије, али она је истовремено и забринута због преузимања веће одговорности које то место доноси, плаши се да ли ће се снаћи на новом радном месту и слично. Особа која је добила велики новац на лутрији је срећна због тога, али се појављују и страхови да ће бити покрадена, да ће јој киднаповати дете, да ће се рођаци и пријатељи наљутити ако са њима не подели добитак и слично. Дакле, ови мање или више скривени аспекти неког позитивног догађаја су заправо разлог за стрес.

Скривени негативни аспекти

Постоји још један начин да се позитивно претвори у негативно, а то је када се људи плаше пријатних осећања. Људи који, на пример, верују да ће њихова велика срећа на неки магијски начин изазвати неку несрећу, саму срећу доживљавају као негативну и опасну. Због тога су они на једном нивоу срећни, а на другом нивоу су преплашени јер очекују да се нешто страшно догоди њима или њиховим најмилијима.

Из свега следи да израз „позитивни стрес” јесте оксиморон. Како је стрес увек реакција не нешто негативно, не постоји позитивни стрес. Постоји само позитиван догађај на чије негативне аспекте људи реагују неком непријатном емоцијом или стресом. Емоционална писменост значи помоћи себи и блискима да разумемо на које то скривене негативне аспекте реагујемо.