О деци се не пише сензационалистички

Незаинтересовано, негативно и сензационалистички – овако се, према најновијем истраживању „Медијска слика деце у Србији 2018”, извештава о малишанима у нашим јавним гласилима.

Ову анализу, која је обухватила телевизије са националном фреквенцијом, као и седам дневних листова („Политика”, „Данас”, „Вечерње новости”, „Блиц”, „Курир”, „Информер” и „Српски телеграф”), урадио је Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ), а њени резултати представљени су на сајму медија „Медија маркет”.

Од укупно 769 објава у свим анализираним медијима, готово половина је имала негативну конотацију, а посебно су забрињавајуће теме које су доминантне на нашем медијском небу. Злостављањем деце, несрећама, насиљем и наркоманијом наши новинари бавили су се у 56 одсто својих објава, док су написе о њиховим успесима и достигнућима свели на ниво статистичке грешке.

– Медији тако деци шаљу изразито негативну поруку да су инциденти за медије и друштво битнији од успеха. То за последицу има и негативнију перцепцију деце у јавности, па се све чешће могу чути оцене да су „данашња деца несташнија, проблематичнија и гора него раније” – илуструје Марко Недељковић, председник ЦЕПРОМ-а.

Да је стање професије алармантно, показује и податак да се у сваком десетом тексту у дневним новинама приликом извештавања о деци крше етички принципи и Кодекс новинара Србије. На тесту професионалности и етике новинари најчешће падају кад је реч о недозвољеном откривању идентитета деце, угрожавању њиховог права и достојанства и коришћењу недозвољених, непримерених, узнемирујућих, порнографских и других садржаја који могу имати штетан утицај на малишане.

Светле тачке, кад је реч о штампи једино су дневни листови „Политика” и „Данас”, који су се у анализираном периоду од 20. јула до 1. октобра  држали етичких норми. Професор новинарства на Факултету политичких наука у Београду Веселин Кљајић истакао је да медији, а посебно штампа, сензационалистичким извештавањем покушавају да подигну тираж или гледаност, а да та пракса траје већ 10 година у континуитету.

– Када човек огугла на такве садржаје у медијима, а то се неминовно догађа када је томе свакодневно изложен, онда се повећава праг толеранције на насиље и разне друге инциденте и у свакодневном животу, што је најопаснија последица оваквог извештавања – упозорио је Кљајић.