Послушајте Продија

"Породица, вера, нација!", истиче се у једној од популистичких парола посвађане српске политике. Није оригинално. Исте три речи су и у порукама десних националиста појединих других држава. Али, за "породица, вера, нација" политичко "вјерују" Качинских, и где то има више смисла јер је средина врло искрено прожета католицизмом ) – рекламирани из мегафона пропаганде у Србији, набројани појмови одзвањају као љуштура без садржаја.

Зар није цинично на тај начин помињати народ? Мистификацијом симбола нечег скоро сасвим уништеног? Сто хиљада регистрованих наркомана! Породица? Поп с пушкомитраљезом! Вера? Биолошки исцрпљено друштво, конфузија масовне неизвесности, пропуштене прилике читавих генерација! Нација?

Добро, казаће се. Пропаганда никада није у равни стварности. Њено је да привуче и мобилише. Али, ако стварност Србије у пољима "породице, вере, нације" јесте то што је наведено, онда српско националистичко певање на погребу нехумано далеко одступа од стања ствари.

Поставља се питање, због чега се то чини? И то данас гласније него јуче. Па, вероватно због тога што у Србији још није одговорено – ко је крив за ружну стварност? Ко је повео путем с којег се ни после двадесет година не проналази излаз?

Крива је авет изгубљеног контакта с разумом. Ко би други начинио непријатеље од света унутар којег и с којим живи. Само јунак апсурда, охрабриван од ласкаваца који журе да им српски ратови и блокада донесу пословични "први милион" – приступницу за "елиту" потоњег поретка.

Као што се зна, суочавање Србије са собом је избегнуто. Прибегло се компромису. И после компромиса, следећем компромису, док се ствари нису свеле на салдо, по којем је Србија кажњена, а творци апокалипсе награђени!

Врата Европе пред Београдом затворена су условљавањима. После оног највећег, уследили су захтеви за новим, а после тих, још и за даљим и све даљим "доприносима Србије сарадњи с Хашким трибуналом".

Вашингтон и Брисел нису показали осећај за границу притиска, а њихова дипломатија у Београду није покушала, или није умела, да идентификује и обавести централе – у који циљ се заправо погађа оваквом политиком. Блокада приступа Србије Европској унији не погађа својим последицама "демократизовану" милошевићевску "елиту". (Три стотине хиљада хектара зиратне земље војвођанских комбината присвојено је у међувремену по цени од 500 евра за хектар! ) Напротив, лупа економски по онима који су 2000. године остављени с том "елитом" насамо – а то су исти људи по којима су пале и бомбе НАТО годину дана раније!

Да ли је онда необично што Хаг, уместо да је постао симбол правде, израста у свести масе у симбол неправде према Србима?

Изгубљено је седам година нечијих живота "које је појела" западна бирократија. Док, тако, није дошао и тренутак када су таљиге са апатичним, психолошки дотученим кажњеником Европе доспеле коначно и пред препреку Косова.

Косово је сада прилика да се у Србији заврти нови круг, снажном пропагандом окретања земље од православљу тобоже непријатељског Запада, према блиставом хоризонту светова којима објективно не припадамо – али, није битно, с тим световима нас повезују "истоветна" осећања према Западу, а и архаичне симпатије. Убрзано се гомилају ресурси политичке зловоље према свима и свему што нас непосредно окружује. А, захваљујући власничкој доминацији гласилима, рекламирају се фантазије о моћним анти НАТО савезима, сливене у једноумље непознато чак и старој социјалистичкој Југославији. Формира се средина за сламајући притисак на све евентуалне неистомишљенике.