Подмлађивање и проверени играчи

Често се запитамо: да ли смо стварно толико велика фудбалска нација да у сваком тренутку, олако, можемо да се одричемо проверених играча. После Мундијала у Русији, али и пре одласка на скуп најбољих светских репрезентација, нашу селекцију су притисли огромни проблеми. Најпре је ,,изненада” смењен селектор Славољуб Муслин, па је одузета трака дугогодишњем капитену Браниславу Ивановићу, да би на самом такмичењу нагомилани проблеми кулминирали тиме што је неко из Савеза покушао да на правди Бога каже за Луку Миливојевића да је ,,руши мир у националној селекцији.”

Свако онај ко добро познаје овог момка из срца Шумадије, некадашњег фудбалера Звезде, грчког Олимпијакоса а данас капитена енглеског Кристал Паласа, зна да се ради о честитом и храбром момку, који је љубав према некадашњем клубу (Црвеној звезди) и репрезентацији умео да покаже тако где би многи сагли главу. Дабоме, још памтимо гостовање грчког Олимпијакоса у Загребу када је Лука онако одважно на глави носио капу са Звездиним грбом. Без страха, са великим поносом.

Једноставно, такав му је карактер, оштар је и незгодан за оне који га не познају баш најбоље, и никада у каријери није био спреман да ,,савија кичму”. Све оно што је недавно изговорио за један српски сајт може се тумачити овако или онако. Миливојевић је неко ко је много пута до сада показао невероватну припадност државном тиму, и због тога га сигурно боли што га селектор више не позива за репрезентацију. У свету у коме живимо, изгледа да су данас на сцени неке друге моралне вредности. Криза одговорности , је по нама питање и за саму перспективу и опстанак јаког фудбалског тима. Свеприсутност и пуна доминација неких других вредности, данас затварају врата оним играчима који гласно смеју да говоре, они који имају свој став и мишљење. А чини се да многи наши играчи исто мисле као и Миливојевић...

Долазак Ненада Бјековића у Савез био је један од најбољих потеза младог председника Славише Кокезе. Јер, Бјековић је неко ко плени фудбалском харизмом, неко ко уме добро да препозна тренутну ситуацију у фудбалу. Али, неко са Теразија као да не схвата да смо ми само грађа од које се праве снови. Нови испити у Лиги нација, послужиће селектору да формира екипу за предстојеће квалификације. Евидентно је да је Србија кренула у подмлађивање тима, само се чини да је то урађено брзо и без неког јасног плана. Сасвим је уреду да се екипа после Русије подмлади, али, не треба се одрицати играча као што су Миливојевић, Настасић, Д. Тошић. Па то су фудбалери у пуној снази. Зато, верујемо да Ненад Бјековић, чија се реч данас и те како цени у свету фудбала, има формулу за овај не мали проблем.

А шта је са Љубомиром Фејсом? Да ли је некадашњи играч Хајдука из Куле и Партизана, а годинама незаменљив члан Бенфике, решио да не игра за репрезентацију. Или ће и он као и група оних играча који тренутно нису у видеокургу селектора, сачекати неко боље време...

Зашто се Драган Џајић, човек који је створио европску и светску Црвену звезду озбиљније не укључи у рад репрезентације? Па „Џаја национале” је неко ко има истанчан смисао да препозна у ком правцу репрезентација треба да иде и са којим играчима. Зашто је легенда југословенског и српског фудбала толико резервисана, када је у питању репрезентација. Драган Џајић који у сваком моменту има идеју, добро би дошао Фудбалском савезу Србије... А без репрезентације, која је била и остала локомотива сваког Савеза, нема нам бољитка. Џајић и Бјековић, су људи који су спремни да поведу српски фудбал напред, само им треба дати одрешене руке...