Podmlađivanje i provereni igrači

Često se zapitamo: da li smo stvarno toliko velika fudbalska nacija da u svakom trenutku, olako, možemo da se odričemo proverenih igrača. Posle Mundijala u Rusiji, ali i pre odlaska na skup najboljih svetskih reprezentacija, našu selekciju su pritisli ogromni problemi. Najpre je ,,iznenada” smenjen selektor Slavoljub Muslin, pa je oduzeta traka dugogodišnjem kapitenu Branislavu Ivanoviću, da bi na samom takmičenju nagomilani problemi kulminirali time što je neko iz Saveza pokušao da na pravdi Boga kaže za Luku Milivojevića da je ,,ruši mir u nacionalnoj selekciji.”

Svako onaj ko dobro poznaje ovog momka iz srca Šumadije, nekadašnjeg fudbalera Zvezde, grčkog Olimpijakosa a danas kapitena engleskog Kristal Palasa, zna da se radi o čestitom i hrabrom momku, koji je ljubav prema nekadašnjem klubu (Crvenoj zvezdi) i reprezentaciji umeo da pokaže tako gde bi mnogi sagli glavu. Dabome, još pamtimo gostovanje grčkog Olimpijakosa u Zagrebu kada je Luka onako odvažno na glavi nosio kapu sa Zvezdinim grbom. Bez straha, sa velikim ponosom.

Jednostavno, takav mu je karakter, oštar je i nezgodan za one koji ga ne poznaju baš najbolje, i nikada u karijeri nije bio spreman da ,,savija kičmu”. Sve ono što je nedavno izgovorio za jedan srpski sajt može se tumačiti ovako ili onako. Milivojević je neko ko je mnogo puta do sada pokazao neverovatnu pripadnost državnom timu, i zbog toga ga sigurno boli što ga selektor više ne poziva za reprezentaciju. U svetu u kome živimo, izgleda da su danas na sceni neke druge moralne vrednosti. Kriza odgovornosti , je po nama pitanje i za samu perspektivu i opstanak jakog fudbalskog tima. Sveprisutnost i puna dominacija nekih drugih vrednosti, danas zatvaraju vrata onim igračima koji glasno smeju da govore, oni koji imaju svoj stav i mišljenje. A čini se da mnogi naši igrači isto misle kao i Milivojević...

Dolazak Nenada Bjekovića u Savez bio je jedan od najboljih poteza mladog predsednika Slaviše Kokeze. Jer, Bjeković je neko ko pleni fudbalskom harizmom, neko ko ume dobro da prepozna trenutnu situaciju u fudbalu. Ali, neko sa Terazija kao da ne shvata da smo mi samo građa od koje se prave snovi. Novi ispiti u Ligi nacija, poslužiće selektoru da formira ekipu za predstojeće kvalifikacije. Evidentno je da je Srbija krenula u podmlađivanje tima, samo se čini da je to urađeno brzo i bez nekog jasnog plana. Sasvim je uredu da se ekipa posle Rusije podmladi, ali, ne treba se odricati igrača kao što su Milivojević, Nastasić, D. Tošić. Pa to su fudbaleri u punoj snazi. Zato, verujemo da Nenad Bjeković, čija se reč danas i te kako ceni u svetu fudbala, ima formulu za ovaj ne mali problem.

A šta je sa Ljubomirom Fejsom? Da li je nekadašnji igrač Hajduka iz Kule i Partizana, a godinama nezamenljiv član Benfike, rešio da ne igra za reprezentaciju. Ili će i on kao i grupa onih igrača koji trenutno nisu u videokurgu selektora, sačekati neko bolje vreme...

Zašto se Dragan Džajić, čovek koji je stvorio evropsku i svetsku Crvenu zvezdu ozbiljnije ne uključi u rad reprezentacije? Pa „Džaja nacionale” je neko ko ima istančan smisao da prepozna u kom pravcu reprezentacija treba da ide i sa kojim igračima. Zašto je legenda jugoslovenskog i srpskog fudbala toliko rezervisana, kada je u pitanju reprezentacija. Dragan Džajić koji u svakom momentu ima ideju, dobro bi došao Fudbalskom savezu Srbije... A bez reprezentacije, koja je bila i ostala lokomotiva svakog Saveza, nema nam boljitka. Džajić i Bjeković, su ljudi koji su spremni da povedu srpski fudbal napred, samo im treba dati odrešene ruke...