Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Више од јубилеја

Више од јубилеја
Црква у Борикама; Парох Драгиша Симић са иконом пронађеној у шуми (Фото С. Хелета)

Рогатица – Када црквено здање обележи пун век постојања, и то још у планинском крају, онда је то више од јубилеја. Подручје Борика код Рогатице позната је планинска ваздушна бања и туристичка дестинација коју походе истински љубитељи природе, здраве хране и чистог ваздуха.
Љубазношћу пароха Драгише Симића прелиставамо странице Летописа овдашње цркве Светих апостола Петра и Павла, које је по сећању парохијана Угљеше Балчака 1970. године обновио тадашњи парох Слободан Лубарда, пошто су првобитни Летопис уништиле усташе 1941. године.
Наилазимо на уводни део у коме пише: „Свештеник Радомир Братић, заједно са парохијанима Обрадом Цвијетићем, Васом Планојевићем и Луком Грубешићем 1907. године, одлази у Сарајево где уз доста потешкоћа успевају изнудити од Аустроугарске власти да им додели земљиште за градњу цркве. Тако су за ту намену добили чак 22 хектара земљишта, ради чега је одлучено да се уз цркву изгради и прва школска зграда”.

Читамо даље странице Летописа у коме пише да су главни радови вођени 1909. године, а већ 1910, у недељу по Малој Госпојини бива освећена.

Први парох био је Милан Петковић, а први учитељ у школи која је паралелно изграђена одмах уз ову цркву био је његов брат Милорад. Тако ово планинско подручје бележи и 101 годину од градње и почетка рада основне школе.

Црква се добро држи, а школска зграда је у јадном стању, напуштена и сасвим дотрајала.
– Прошле године је ова школа, која је практично у склопу наше порте, предата на управљање општини Рогатица. Ми очекујемо да нам је уступе да даље не би пропадала, након чега би је обновили, санирали оштећења и искористили као црквени дом, са делом за мали школски и етно-музеј, а било би простора и за смештај за заинтересоване верника који походе ову цркву и овај крај – каже парох Симић.

Странице Летописа сведоче о радовима, активностима и људима који су на разне начине допринели одржавању и уређењу цркве, али и целог овог краја. У њему је забележено да су поред првог пароха Милана Петковића, цркву на Борикама минулог века опслуживали свештеници Душан Миличевић, Јово Ајвазовић, Алекса Поповић, Душан Веселиновић, Драгомир Петровић, Миливоје Мандић, Драгиша Топаловић, Неђо Јањић, Радоје Туба, Марко Билинац, па све до Драгише Симића, док је одмах по завршетку Другог светског рата у њој службовао и монах Виталије.
Парох Симић нам показује и вредну икону Светог Великомученика Стефана, коју чувају с посебном пажњом, а коју су 1963. године пронашли у оближњој шуми брачни пар Љубан и Ратка Пророк.
– Не зна се одакле се ту нашла и из ког периода потиче. Прилично је очувана, а мања оштећења јој не умањују вредност и лепоту. Са посебном пажњом чувамо и икону Богородице са Исусом Христом коју су усташе пробиле пушчаним зрном и распарале бајонетом 1941. године. Приликом обнове цркве намеравали су је рестаурирати, али је на иницијативу бившег митрополита дабробосанског Владислава одлучено да остане у таквом стању, као својеврсно сведочанство вандализма и злочина у једном тешком времену по српски народ – наглашава Симић.
На Борикама је прошле године, на Петровдан, одржавана велика црквена свечаност на којој је обележен век од градње овог храма, на којој је свету архијерејску литургију служио његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај.

Славко Хелета
--------------------------------------------------------------------

Ветар одувао записник

-Док је одбор за градњу заседао у Бранковићима, селу од Борике удаљеном око три километра, и договарао где да праве цркву, ветар је одувао записник који је, чувајући стоку, пронашла једна чобаница. Након тога је одлучено да се затражи управо ово земљиште и гради црква на данашњој локацији, јер су то сматрали Божијом промисли – прича Симић додајући како су тачно век након тога Бранковићи ипак крајем прошле године добили нову цркву, чији се завршетак планира током ове године.
 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.