„Заспанка за војнике” је антиратни филм

Причом о војницима тобџијске батерије у Првом светском рату, међу њима и тек свршеног студента биологије Стевана Jаковљевића, који су као и стотине хиљада других учинили да слава српске војске буде бесмртна, бави се филм „Заспанка за војнике”. Најновије филмско остварење Предрага Гаге Антонијевића биће премијерно представљено у четвртак 1. новембра од 20 сати у београдском Сава центру, а поводом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата. Дан касније биће и у биоскопима широм Србије.

Ратна драма „Заспанка за војнике” урађена је према сценарију Наташе Дракулић и Предрага Антонијевића, по мотовима „Српске трилогије” помало заборављеног Стевана Јаковљевића, који је у овом роману писао о преласку српске војске преко Албаније. Реч је о његовој првој књизи о 1914. години. Костимограф је Иванка Крстовић, сценограф Миленко Јеремић, директор фотографије Милош Кодемо.

Патриотска читанка, како је своје најновије филмско остварење „Заспанка за војнике” насловио режисер Антонијевић, својеврсно је Јаковљевићево сећање на ратне другове, али и погинуле српске војнике у Првом светском рату, над чијим гробовима цвета мали плави цвет заспанка. Отуда и наслов филма „Заспанка за војнике”.

– Зашто патриотска читанка? Зато што је овај филм сликовити подсетник шта је заправо патриотизам. Филм је намењен младом свету, деци школског узраста. Заспанка, односно gentiana verna, је цвет коровастог облика, који је врло отпоран и који животиње не једу. Легенда каже да расте на гробовима војника. То нам се учинило као леп поетски наслов за филм. Радећи филм „Заспанка за војнике” углавном смо се држали записа Стевана Јаковљевића, људи које је он током ратних дана сретао, упознавао и које је уосталом и описао у својој трилогији. Оно што је новина јесте да у филму имамо и лик самог Стевана Јаковљевића. То је наша драматуршка интервенција, али смо се држали његовог језика, дијалога. Дакле, нисмо мењали ништа од онога како је то аутентично аутор написао. То је негде и снага филма – каже за „Политику” Предраг Антонијевић.

Стеван Јаковљевић, професор биологије и учесник Првог светског рата, долази на 20. годишњицу рада и отварање спомен-костурнице у село где је некада као војник боравио са својом Петом тобџијском батеријом. Нажалост, сусреће само команданта, а кроз њихова сећања прича се о судбини Пете тобџијске батерије која је престала да постоји управо у том селу...

– Многи наши млади нараштаји и не знају кроз какву је голготу прошао наш народ у времену Првог светског рада када смо изгубили готово трећину становништва. Зато наша деца ово дело данас треба да виде и читају Стевана Јаковљевића. Важно је да се подсетимо на једну величанствену генерацију, те снаге Србије и њеног војника у том ратном вихору. Тада смо се уздигли на кров Европе, тај српски сељак је био признат од Беча до Париза, Лондона, Америке. Ми смо на величанствен начин на великој светској сцени добили значај. То се више никада није поновило – каже Антонијевић.

„Заспанка за војнике” је и прича о храбрости и пријатељству, слози и заједништву. У филму нема ни псовки, ни насиља, ни блата... Све је уздигнуто, рекло би се, на митску, романтичарску раван.

– Има насиља у неком смислу, али нема крви. Желели смо да филм прилагодимо млађим људима. Филм има тензију, емоцију, али нема то графичко насиље. Порука филма је једна: када се отаџбина брани, не пита се. Иде се само напред у одбрану своје куће и отаџбине. Уједно се и поставља питање колико је нас тај Први светски рат коштао? Колико би нас било да кроз ту голготу нисмо прошли? „Заспанка за војнике” је искључиво антиратни филм – поручује Антонијевић.

Јунаке Стевана Јаковљевића тумаче: Љубомир Бандовић, Марко Васиљевић, Вук Јовановић, Ненад Окановић, Марко Гверо, Александар Ђурица, Иван Ђорђевић, Никола Илић, Марко Павловић, Стефан Радоњић, Петар Кокиновић, Јован Гулан, Небојша Глоговац којем је ово била једна од последњих улога...