Страх од рушења у Новоградској

Про­шло је ви­ше од два­де­сет да­на од ка­да су се жи­те­љи­ма Но­во­град­ске и До­ба­но­вач­ке ули­це, где су ле­тос по­пу­ца­ле и про­па­ле ку­ће, обра­ти­ли град­ски чел­ни­ци и на­ја­ви­ли по­сте­пе­но ре­ша­ва­ње њи­хо­вог про­бле­ма. Од та­да је за­вр­ше­но пи­та­ње од­во­ђе­ња про­бле­ма­тич­не ки­шне ка­на­ли­за­ци­је из Но­во­град­ске ули­це и по­ста­вља­ње са­о­бра­ћај­них пре­пре­ка ка­ко ули­цу не би ко­ри­сти­ли во­за­чи.

Све оста­ло исто је као у прет­ход­на три ме­се­ца.

Деч­ји вр­тић „Пче­ли­ца Ма­ја” чи­ји су зи­до­ви те­шко оште­ће­ни још ни­је по­ру­шен, а ни­је ни стан у Но­во­град­ској ули­ци, где се већ уру­шио кров па пред­ста­вља опа­сност за обли­жње ста­на­ре и њи­хо­ве до­мо­ве.

Објек­те би тре­ба­ло, ка­ко је та­да на­ја­вље­но, да о тро­шку гра­да оби­ђу струч­ња­ци Гра­ђе­вин­ског фа­кул­те­та. Али, ни они још ни­су до­шли.

Ин­фор­ма­ци­је о то­ме шта се де­ша­ва и до­кле се сти­гло са ра­до­ви­ма ста­на­ри ове две ули­це тре­ба­ло је да до­би­ју на за­јед­нич­ким са­стан­ци­ма са над­ле­жни­ма сва­ке сед­ми­це. У по­след­ње две не­де­ље са­ста­на­ка ни­је би­ло.

Због све­га су­гра­ђа­ни из овог де­ла гра­да за­бри­ну­ти су јер се пла­ше да би у ме­ђу­вре­ме­ну мо­гао да се уру­ши обје­кат вр­ти­ћа или ком­шиј­ског ста­на и до­дат­но оште­ти по­сто­је­ће стам­бе­не је­ди­ни­це.

– На­да­мо се да ће пред­став­ни­ци Гра­ђе­вин­ског фа­кул­те­та што пре до­ћи да про­це­не шта је за ру­ше­ње, а шта не. Да ви­де ка­ква је ста­ти­ка обје­ка­та ка­ко би ми с бар ма­ло си­гур­но­сти до­че­ка­ли зи­му. Пред­ло­же­но нам је да се пре­се­ли­мо у Ка­мен­дин, али не знам да ли ће то не­ко од 26 угро­же­них по­ро­ди­ца при­хва­ти­ти – ка­же је­дан од жи­те­ља Но­во­град­ске.

Упр­кос зна­ку за­бра­не и са­о­бра­ћај­ним пре­пре­ка­ма, во­за­чи, на­ро­чи­то те­шких во­зи­ла, и да­ље ко­ри­сте ову са­о­бра­ћај­ни­цу.

– Шо­фе­ри по­ме­ре са­о­бра­ћај­ну пре­пре­ку и про­ђу без про­бле­ма иако то мо­же да ути­че на ста­ње већ по­ме­ре­ног тла. Не­ке од њих опо­ме­не­мо, а оним на­бил­до­ва­ним не сме­мо ни­шта ни да ка­же­мо – ка­же овај су­гра­ђа­нин.

Не­зва­нич­но смо са­зна­ли да је из­ве­сно да ће згра­да деч­јег вр­ти­ћа би­ти сру­ше­на. А ка­да, то још ни­смо са­зна­ли.

Сре­ди­ном ју­ла по­сле пу­ца­ња во­до­вод­не це­ви до­шло је до по­ме­ра­ња тла у овом де­лу Зе­му­на услед че­га су по­пу­ца­ли зи­до­ви, кро­во­ви, те­ме­љи не­ко­ли­ко ку­ћа и згра­да. Ис­по­ста­ви­ло се да је на­пу­кла цев „ука­за­ла” на про­блем ко­ји је тра­јао ду­же вре­ме. Због не­по­сто­ја­ња ки­шне ка­на­ли­за­ци­је во­да се ску­пља­ла ис­под обје­ка­та и рас­то­чи­ла по­ро­зно ле­сно тло.