Непристојан захтев

Немачка тражи од Србије да призна тзв. Косово да би ушла у ЕУ. Такав став, први пут експлицитно изречен, пренео је српским званичницима посланик Петер Бајер, члан странке канцеларке Меркел! Мада неки домаћи политичари релативизују овакав захтев, оценама да је реч о посланику, а не званичном Берлину, истина је нажалост, другачија: Бајер припада групи најпоузданијих сарадника и пријатеља Ангеле Меркел. А то даје посебну тежину. Посланик говори оно што је став канцеларке. Из Берлина су до сада стизале поруке о правно обавезујућем споразуму између Београда и Приштине. Ни директно, ни индиректно се није помињало признање. Очигледно је да је дошло до заокрета Немачке према овом питању и заоштравања до највишег нивоа. Нико до сада није тако грубо и отворено захтевао: „Дајте Косово да би сте ушли у ЕУ”. Та понуда Србији, не само да је у веома густој магли, готово је имагинарна, већ је и безобразна и дрска. Гађа у наше основне државне и националне интересе, сводећи их на ниво најприземнијег трговања.

О проширењу ЕУ последњих месеци често се говори. Она Јункерова 2025. година се до те мере расплинула да више не постоји. Заменили су је јасни гласови из ЕУ да од новог чланства нема ништа, јер ЕУ има прече проблеме. То што нам неки, попут Могеринијеве, Мекалистера, Хана и других, поручују да „од нас све зависи”, или да је „лопта у нашем дворишту”, бришући 2025. годину као рок за пријем Србије у ЕУ и претварајући је у „оквирну”, у ствари је порука да ћемо се и те како начекати док уђемо у тај, како они сами себе називају – „узвишени клуб”. А то ће се објашњавати разноразним мантрама о људским правима, медијима, корупцији и сличним стварима које као питање за дискусију и расправу постоје у свим земљама ЕУ, а да не помињемо неке које су преко ноћи постале њен део.

Дакле, та „шаргарепа” коју нам Немачка, кроз поруку посланика Бундестага нуди у замену за давање своје територије, својих ресурса (природних, људских, културних, верских), тзв. држави Косово, имагинарна је, она једноставно не постоји. Јер, тектонски потреси у ЕУ су све израженији. Стижу из Италије, Шпаније, Мађарске, Пољске. Да не помињемо Велику Британију. ЕУ, заправо, не зна колико ће трајати оваква каква је, и да ли је већ сада то што у актима о оснивању постоји записано. У страху је и од избора који следе идуће године. У Немачкој јачају друге снаге које озбиљно тресу владајућу коалицију. Зато је непристојан захтев и „понуда” коју је проследио посланик Бајер.

Чињеница је, међутим, да се све брже мењају ставови званичног Берлина, али и Запада у целини, у зависности од њихових геополитичких, економских и других интереса. Тражећи од нас да признамо тзв. Косово, та предводница ЕУ поништава значај Бриселских договора. Зашто смо се замајавали у пет и нешто више година када, уместо преговора, дијалога, Србија се ставља у позицију свршеног чина. Њена жеља за компромисом се игнорише, а оваквим ставом се даје ветар у леђа Приштини. Па о чему онда да разговарају званичници Србије и Приштине?

Да ли смо то очекивали од нашег великог пријатеља у кога се заклињу из државног врха ? Сигурно да нисмо. Али, сада остаје питање: јесмо ли спремни да удовољимо захтевима Берлина, овако брутално формулисаним? Народ свакако није за то.

Драгиша Петровић,
новинар, Крагујевац