Истог месеца добио две дипломе и – посао

Звучи невероватно, али и овакве ствари се понекад дешавају у Србији. Није прошло ни пола месеца откако је постао власник диплома два факултета у Београду, а Немања Аксић (23) из Бора је добио понуду за посао. И то лично од Младена Шарчевића, министра просвете. А кад смо га, чим је из министарства вест отишла у етар, позвали да открије тајну да ли ће понуду и прихватити, млађаног генијалца из Бора поново смо затекли над књигом. Право са састанка са министром новопечени власник факултетских диплома Електротехничког (ЕТФ) и Хемијског факултета одјурио је опет у академску клупу.

– На предавањима сам, кренула су на мастер студијама, нема одмора, јављам вам се на првој паузи – кратко је СМС-ом одговорио неуморни студент. Нешто касније је објаснио да је имао предавање на Катедри за аналитичку хемију, на којој је уписао мастер студије Хемијског факултета. У истраживању биоматеријала и конструисању биосензора, неопходних у медицини за лечења пацијената, Немања једино види своју будућност. Зато се и радује што ће прихватити понуду министра Шарчевића и почети да ради на неком од истраживачких пројеката у Фонду за иновациону делатност.

Ова специјализована институција настала је 2005. године, на иницијативу Владе Србије, и припада Министарству просвете. Како нам је објаснила Ленка Жилић Арсић, саветник за односе са јавношћу, они од 2011. повезују предузећа, истраживаче и привреду, а Немања ће највероватније добити радно место на актуелном пројекту којим, у сарадњи са Светском банком, помажу домаћим приватним фирмама да буду конкурентније на тржишту. Немања истиче да му неће бити нимало тешко да уклопи академске обавезе са послом и да је то рекао и министру Шарчевићу.

– И досад сам упоредо са спремањем испита за оба факултета, које сам завршио у року, са просечним оценама 9,17 и 9,04, држао приватне часове и био ангажован у Петници као студент сарадник. Видећу да ли ће ми се свидети нови посао и да ли је то прилика коју желим. Засад су све опције отворене, неизвесно је да ли ћу остати у земљи – истакао је Немања.

Момак који је у току прве године студирања положио 24 од 25 испита на оба факултета није баш одушевљен условима које су му у току студија пружили у Србији. Истиче да наш систем не препознаје академце који похађају два факултета и да је крајње време да држава ту нешто измени. Поред проблема, о коме је „Политика” већ извештавала, да само један факултет може да похађа о трошку државе, док је други морао да плаћа, упркос томе што је одличан студент, Немања се нашао и пред другим тешкоћама.

– Сматрам да држава студентима који покажу озбиљност и велики део испита, као ја, дају у првој години, мора да омогући да од друге године оба факултета студирају на буџету. Упркос високом просеку, никада нисам добио стипендију. Када сам завршавао ЕТФ искрсао је и нови проблем и зато на њему нисам уписао мастер студије, упоредо са овим на Хемијском факултету. А конкурисао сам за мастер и на ЕТФ-у и добио место на буџету. Из техничких разлога нису ми дозволили да ове године наставим студије. Прво ми нису дозволили да дипломирам пре почетка ове академске године јер је било неопходно да упишем 96 поена до дипломског испита, а они дозвољавају максимално 90. Зато је дипломски померен за почетак текуће академске године. А онда ми нису дали да у години у којој сам дипломирао упишем мастер иако сам испунио услов и због формалности дипломски померио за 15 дана – објашњава Немања и скромно додаје да овим проблемом, који је добром вољом руководства ЕТФ-а нејвероватније могао бити решен, није желео да замара министра Шарчевића. Додао је да ће догодине уписати мастер, ако га бољи услови рада не одвуку у иностранство.

Шарчевић прави листе најбољих студената

Министар Шарчевић је у току разговора са Аксићем поновио да је циљ Министарства просвете и Владе Србије да млади, талентовани и стручни људи остану у земљи. Најавио је да ће Привредној комори Србије, научним институтима и другим научним институцијама бити достављене листе оних који су остварили најбоље резултате у току студија.

Ови потези министра Шарчевића несумњиво су за похвалу, а уколико размотри и покуша да реши проблеме о којима Немања говори и са којима се сусретао упоредо завршавајући два цењена престоничка факултета, могуће је да ће Младен Шарчевић неке нове генијалце задржати у Србији и остварити циљеве на које је подсетио.