Пет тачака раздора

Различити ставови и супротстављеност политичких странака, која је довела и до пада владе и расписивања превремених избора још више је заоштрена у изборној кампањи. Ратификација потписаног Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, наставак сарадње са Хашким трибуналом и изручење преосталих оптужених Срба, ратификација енергетског споразума са Русијом, реализација Уговора о концесији за изградњу аутопута Хоргош–Пожега и борба за очување Косова и Метохије у уставном поретку Србије најважнија су државна питања и главне тачке спорења партија у кампањи.

ССП, који је прошле седмице у Луксембургу потписао потпредседник владе Божидар Ђелић, сврстао је на једну страну странке са листе За европску Србију – Борис Тадић, Либерално-демократску партију и Мађарску коалицију чији би посланици гласали за његову ратификацију у скупштини, док су на другој страни Српска радикална странка и коалиција Демократске странке Србије и Нове Србије које су за поништавање овог документа. Премијер и лидер ДСС-а Војислав Коштуница изјавио је, тако, да је потписивање ССП-а „за једнократну употребу” и да први корак скупштине и владе треба да буде поништавање „Тадић–Ђелићевог Споразума са ЕУ”. Коштуница сматра да је цео документ фалсификован и тврди да су „многе одредбе Споразума са ЕУ потпуно промењене оног тренутка када је 18 држава ЕУ признало постојање лажне државе на тлу Србије”. И челници СРС-а најављују да ће одмах после конституисања новог парламента на дневни ред бити стављена ратификација Споразума и да ће покренути поступак за смену председника Србије Бориса Тадића „због кршења Устава и издаје Србије”. Заменик председника СРС-а Томислав Николић оценио је ССП као „у најмању руку сумњив” и рекао да нема никакву снагу, јер иза њега не стоји ни техничка влада.

Како за „Политику” каже Бранко Ружић, шеф изборног штаба коалиције Социјалистичке партије Србије, Партије уједињених пензионера Србије и Јединствене Србије, ратификација ССП-а зависи од тога како ЕУ буде третирао питање Косова и Метохије. „Уколико Брисел, односно чланице ЕУ које су признале независност КиМ, повуку ту одлуку, онда може да се расправља о могућности ратификације ССП-а”, наводи Ружић.

На питање о даљој сарадњи с Хашким трибуналом, лидер народњака Војислав Коштуница рекао је да случај Харадинај мора да се разјасни и да се може сарађивати само с нечим што је легитимни суд.

Енергетски споразум са Русијом о продаји већинског удела Нафтне индустрије Србије и изградњи гасовода кроз нашу земљу не би ратификовао једино ЛДП, чији председник Чедомир Јовановић сматра да би у интересу Србије најбоље било да се договор поништи. Јовановић наглашава да то није споразум него пљачка, јер, како је недавно рекао у Пријепољу, „омогућава Русима да купују како нигде у свету не могу да купују”.

Када је реч о изградњи аутопута чији је почетак, на предлог ДС-а и Г17 плус, одложен на три месеца колико је дато концесионару да обезбеди гаранције за финансијска средства потребна за градњу, ове две странке прихватају већ склопљен уговор. Ипак, због одлагања, народњачка коалиција, која је пристала и на уступке концесионару, само да радови почну на време, оптужила је ове две странке да спречавају инвестиције у Србију. С друге стране, трећа чланица Листе за европску Србију – Лига социјалдемократа Војводине пре избора је најоштрије критиковала тај уговор, сматрајући, баш као и Мађарска коалиција, да он не штити интересе грађана Војводине.

Коалиција Албанаца прешевске долине оцењује да о аутопуту Хоргош-Суботица треба да одлучују грађани који живе на подручју кроз које пролази та саобраћајница.

Против примене концесионог уговора није се, међутим, изјаснила и највећа – Српска радикална странка, док СПС и ЛДП траже да и уговор најпре буде у целини објављен. За ЛДП то је основни услов да би могло да се говори за или против његове реализације.

Највеће јединство странке и коалиције показују када је реч о Косову и Метохији. Борба за очување покрајине у саставу Србије важна је тачка у изборним програмима народњака, радикала, социјалиста, али и демократа чији лидери говоре да никада неће признати једнострано проглашену независност Косова. Својим ставом издваја се Либерално-демократска партија, која је, како кажу, за нову политику према Косову. Функционер ове странке Зоран Остојић каже да је политика ЛДП-а према Косову позната и да КиМ не могу вратити они који су га изгубили. „Ми смо за нову политику о Косову и Метохији и за историјски договор са Албанцима”, појашњава Остојић. Мађарска коалиција сматра да, како је за наш лист рекао Золтан Девевари, потпредседник Савеза војвођанских Мађара, српска држава и српски политичари треба сами да реше питање Косова.

Риза Халими сматра да је питање Косова већ решено признањем од највећих и најзначајнијих држава света, али да преостаје још да се влада у Београду бори за заштиту права косовских Срба.