Црвени аларм за свињарство

Узгајивачи свиња упозоравају да је због ниске откупне цене товљеника свињарство у Србији запало у ћорсокак. Истичу да у Европској унији такође постоје вишкови и да не би ваљало да део тог меса заврши код нас.

– Цена товљеника на тржишту тренутно је од 100 до 125 динара за килограм живе ваге. Само у Мачви и Срему фармери у овом тренутку у оборима имају више од 50.000 комада товљеника, који чекају на продају – каже Зоран Ерић, председник Уније сточара Мачве и Срема. Подсећа да је прошле године, у ово време, цена била од 150 до 160 динара, па у оваквим тржишним околностима, губи се економска рачуница. То би, сматра, могло да доведе до колапса и пропадања многих малих произвођача, који не само да не могу да рачунају на зараду већ нису у стању ни да враћају кредите које су узимали за инвестиције у производњи.

– Када сте последњи пут приметили да је цена свињетине у радњама снижена, а формирали су је када је килограм живе ваге вредео 180 до 200 динара – каже Ерић и додаје да су због овакве ситуације на губитку произвођачи и купци док накупци и кланична индустрија профитирају.

Свесни смо, додаје, да постоје циклуси али је крајње време да се нешто покрене – да коначно буде укинута вакцинација против свињске куге у рејонима где болест не постоји, што би отворило тржиште ЕУ. Као још један од проблема наводи неконтролисан увоз меса и то што у Србији „не постоји ни мало економског патриотизма”.

– Уместо да сачекају да се потроши домаће месо па да увозе, овде траје бескрупулозна борба кланичара, који гледају само своју рачуницу – каже Ерић.

Аграрни аналитичар Чедомир Кецо каже да фармери у нашој земљи одавно производе два пута више свињског меса него што је домаћа потрошња. Годишња производња у Србији је око три милиона товљеника, а по његовој рачуници произвођачка цена у затвореном систему је нешто мања од 100 динара.

– Ово је прекретница, многи произвођачи ће пропасти. Треба гласно рећи да ми немамо купце за продају 1,5 милиона товљеника колико су тржишни вишкови у Србији. Многи произвођачи су веровали да ће кренути продаја у Европској унији, ушли су у велике инвестиције, куповали прасад из Данске, Холандији што је поскупело производњу – каже Кецо. Он истиче да је наше месо знатно квалитетније у односу на увозно али да су трошкови, које већина узгајивача има, већи због неизбалансиране исхране.

Држава је, каже, прошле године уложила 1,2 милијарде динара за подстицање свињарства што, додаје, није урадила ниједна држава у региону. Али, са друге стране, није урађена реонизација, није укинута вакцинација против свињске куге и све су то разлози због којих смо сада у проблемима.

Кецо истиче да се у Србији годишње потроши око 20 килограма свињетине, а у ЕУ је тај просек 43 килограму по становнику. За куповину меса (пилетина, говедина, свињетина) у нашој земљи се издваја око 40 одсто буџета предвиђеног за храну, а у ЕУ свега 16 одсто.