Crveni alarm za svinjarstvo

Uzgajivači svinja upozoravaju da je zbog niske otkupne cene tovljenika svinjarstvo u Srbiji zapalo u ćorsokak. Ističu da u Evropskoj uniji takođe postoje viškovi i da ne bi valjalo da deo tog mesa završi kod nas.

– Cena tovljenika na tržištu trenutno je od 100 do 125 dinara za kilogram žive vage. Samo u Mačvi i Sremu farmeri u ovom trenutku u oborima imaju više od 50.000 komada tovljenika, koji čekaju na prodaju – kaže Zoran Erić, predsednik Unije stočara Mačve i Srema. Podseća da je prošle godine, u ovo vreme, cena bila od 150 do 160 dinara, pa u ovakvim tržišnim okolnostima, gubi se ekonomska računica. To bi, smatra, moglo da dovede do kolapsa i propadanja mnogih malih proizvođača, koji ne samo da ne mogu da računaju na zaradu već nisu u stanju ni da vraćaju kredite koje su uzimali za investicije u proizvodnji.

– Kada ste poslednji put primetili da je cena svinjetine u radnjama snižena, a formirali su je kada je kilogram žive vage vredeo 180 do 200 dinara – kaže Erić i dodaje da su zbog ovakve situacije na gubitku proizvođači i kupci dok nakupci i klanična industrija profitiraju.

Svesni smo, dodaje, da postoje ciklusi ali je krajnje vreme da se nešto pokrene – da konačno bude ukinuta vakcinacija protiv svinjske kuge u rejonima gde bolest ne postoji, što bi otvorilo tržište EU. Kao još jedan od problema navodi nekontrolisan uvoz mesa i to što u Srbiji „ne postoji ni malo ekonomskog patriotizma”.

– Umesto da sačekaju da se potroši domaće meso pa da uvoze, ovde traje beskrupulozna borba klaničara, koji gledaju samo svoju računicu – kaže Erić.

Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da farmeri u našoj zemlji odavno proizvode dva puta više svinjskog mesa nego što je domaća potrošnja. Godišnja proizvodnja u Srbiji je oko tri miliona tovljenika, a po njegovoj računici proizvođačka cena u zatvorenom sistemu je nešto manja od 100 dinara.

– Ovo je prekretnica, mnogi proizvođači će propasti. Treba glasno reći da mi nemamo kupce za prodaju 1,5 miliona tovljenika koliko su tržišni viškovi u Srbiji. Mnogi proizvođači su verovali da će krenuti prodaja u Evropskoj uniji, ušli su u velike investicije, kupovali prasad iz Danske, Holandiji što je poskupelo proizvodnju – kaže Keco. On ističe da je naše meso znatno kvalitetnije u odnosu na uvozno ali da su troškovi, koje većina uzgajivača ima, veći zbog neizbalansirane ishrane.

Država je, kaže, prošle godine uložila 1,2 milijarde dinara za podsticanje svinjarstva što, dodaje, nije uradila nijedna država u regionu. Ali, sa druge strane, nije urađena reonizacija, nije ukinuta vakcinacija protiv svinjske kuge i sve su to razlozi zbog kojih smo sada u problemima.

Keco ističe da se u Srbiji godišnje potroši oko 20 kilograma svinjetine, a u EU je taj prosek 43 kilogramu po stanovniku. Za kupovinu mesa (piletina, govedina, svinjetina) u našoj zemlji se izdvaja oko 40 odsto budžeta predviđenog za hranu, a u EU svega 16 odsto.