Сајам није вашар

На управо завршеном Сајму књига, чији је мото био „Радост читања”, у четвртак, 25. октобра, Габријела Грујић, помоћница министра просвете, говорила је о дечјој поезији, машти, игри духа, емоцијама и рекла да је све то у облику званом књига.

Окупљени ученици из школа широм Србије, али и ван ње, у пратњи наставника искористили су посету сајму да купе књиге које их занимају. Већина њих се у групама гурала између штандова, па су тако и мене са штапом умало срушили. Неки су се довикивали у намери да се договоре где да се нађу и куда ће даље. Наставници су их пустили да јуре по халама, да купе проспекте, неки су се сликали испред штандова, други су се фотографисали с писцима, трећи су јурили да им књигу потпише нека ријалити звезда.

У салама за промоције, на којим су говорили познати и награђени писци за младе и децу и ауди из угледних издавачких кућа „Креативни центар” и „Пчелица” из Чачка и Вукове задужбине (која обележава 200 година од објављивања Вуковог речника, 190 година од рођења Мине Караџић Вукомановић), присуствовали су и учествовали ученици и наставници који су се припремали да посете сајам. Њих и њихове школе похваљујемо: ОШ „Никола Тесла” из Раковице, „Лазар Саватић” из Земуна, „Мика Петровић Алас” из Београда, „Лаза Костић” с Новог Београда, „Бранко Радичевић” из Батајнице, „Бора Радић” из Баваништа, школа која је дошла с директором педагогом, учитељима наставницима и библиотекаром, децом, то је култура рада и образовања. Од средњих школа: Прва београдска гимназија, Београдска уметничка школа за дизајн и нове медије, физиотерапеутска школа са Звездаре, Медицинска школа из Београда, смер васпитачи и бабице. Пожаревачка гимназија, средња школа из Блаца, Медицинска школа из Ужица, Економска школа из Ужица, Политехничка школа из Пожаревца. Зашто су ове школе припремљене? Зато што су прави просветари и негују радост и културу читања, са својим колективом и ученицима. То је образовање и васпитање сједињено кроз књигу. Тако би требало и остале школе да се понашају, јер сајам није вашар, ни пијаца књига, већ највећа културна манифестација која има дугу традицију, на којој су наши најбољи писци.

Непримерено је понашање, како штампаних средстава информисања, тако и радија и телевизије који нису пратили ове програме и који нису писали о новим књигама за младе и децу, као да је то одвојена литература која не припада књижевности, образовању и васпитању и укусу читалачке публике. Листови „Политика”, „Данас”, као и Радио Београд и РТС, најављивали су ове програме и учеснике, али јавност је остала необавештена и ускраћена, као и увек, сазнањима о новим књигама за децу и младе.

Љиљана Никитовић Симић,
уредница „Вуковог читалишта”