Трамп враћа Турску у америчку орбиту

У односима Турске и САД после дужег периода размењују се помирљиве поруке и потези. То потврђују одлуке о обостраном укидању ембарга на високе функционере, што је било довело до поремећаја односа између стратешких савезника у оквиру НАТО-а. Бела кућа је скинула са „црне листе” турског министра правде Абдулхамита Гула и унутрашњих послова Сулејмана Сојлуа. Ти чланови владе су се нашли на удару санкција због хапшења и прогона америчког свештеника Ендруа Брансона који је последњих година живео и радио у Измиру. Он је оптужен да је сарађивао са терористима имама Фетулаха Гулена који су средином 2016. покушали војни удар у Турској.

Анкара је одмах узвратила истом мером: укинут је ембарго на високе америчке функционере Џефа Сесона и Кристијана Нелсона.

„Од ових санкција нико није имао користи, и то је био непотребан потез”, објашњава шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу и тврди да су САД иницирале и њихово увођење и њихово укидање.

Недавна одлука суда у Измиру да ослободи америчког свештеника Брансона, иако је осуђен на више од три године затвора, најавила је нову климу у односима две земље. Он је био осумњичен да је помагао имаму Гулену у покушају пуча у коме је страдало више од 240 грађана и претила му је казна од 20 година затвора. Тај заокрет одмах је наишао на повољан ехо у Белој кући која је због прогона тог евангелистичког свештеника увела санкције двојици турских министара као и на увоз појединих производа, што је довело до наглог пада курса лире према долару.

„Ја сада повољније гледам на Турску него што је то био случај раније”, изјавио је председник Доналд Трамп после ослобађања Брансона који се одмах вратио у Америку. Локални медији су после тога открили да су се функционери две земље договорили да окрену нови лист у међусобним односима, што се сада и потврђује упркос званичном демантовању писања новинара.

То као да је био почетак. Анкара се нашла међу осам земаља које је Бела кућа привремено изузела од примене санкција против Техерана на куповину нафте и гаса. Председник Трамп је одлучио да иступи из уговора о иранском нуклеарном програму који је склопљен 2015. године и да блокира извоз иранског петролеја јер Техеран наводно и даље ради на развоју оружја за масовно разарање и подржава терористе на Блиском истоку. Турска из суседне земље увози готово половину потребних енергената и засад нема алтернативу.

„Најновији потези су сигнал који показује спремност две стране да поправе покидане везе. Турска и САД сада покушавају да отклоне разлике и око решавања кризе  у Сирији”, истиче истанбулски колумниста Серкан Демирташ. Пентагон је досад подржавао сиријске Курде који се од првог дана боре против џихадиста Исламске државе, док их у Анкари оптужују за тероризам и сепаратизам.

Две земље још не могу да постигну компромис ни око изручења имама Гулена, иако имају споразум о екстрадицији криминалаца. У Вашингтону су више пута одбацили турски захтев зато што нису добили ваљане доказе који би потврдили да је он био предводник неуспелог војног удара, што и сам Гулен оповргава и предлаже независну истрагу.

Најновији развој охрабрује. „Случај ’Брансон’ је у суштини био периферан. Ми ћемо наставити да разговарамо о решавању проблема који оптерећују односе две земље”, објашњава потпредседник републике Фуат Октај.

У Анкари и Вашингтону су очигледно почели да схватају да треба да закопају „ратне секире” и да сарађују у тренутку када се очекује расплет вишегодишње кризе у Сирији и на Блиском истоку. Поготово што тамо главну реч последњих година воде Иран и Русија који – за разлику од САД и Турске – безрезервно стоје иза режима у Дамаску. То наговештавају и у последње време учестали контакти дипломата две земље који су се одвијају далеко од очију јавности. Како се у Анкари најављује, председници Трамп и Ердоган ће крајем ове седмице разговарати у Паризу на маргинама међународног скупа који се одржава поводом обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата.