Стати на пут перионицама пара

Податак пореске полиције да су, само у првих 10 месеци ове године, идентификоване 153 „фантом” и „перачке” фирме, што је 41,67 одсто више у односу на исти период 2017. године, озбиљно је отворио питање да ли је Србија постала уточиште за ову врсту преваре, или је, пак, пореска полиција постала ефикаснија у њиховом откривању.

Порезници објашњавају да најчешћи пример избегавања плаћања пореза на овај начин уочен код пореских обвезника који се баве грађевинарством, прометом акцизних производа, као и издавањем сала за организовање прослава, трговином преко интернета, угоститељством…

Интересантно је да се ове фирме више не региструју на егзотичним острвима, већ се налазе на списку Агенције за привредне регистре, где су уредно пријављене и регистроване као привредна друштва, иако то заправо нису.

Упитан да ли је изненађен оволиким бројем откривених „фантома” и „перача”, Горан Радосављевић, проф. др јавних финансија на ФЕФА универзитету, каже за „Политику”, да није случајно што се Србија налази на листи ФАТФ-а, као земља у којој је могуће прање новца.

– У Србији се може наћи много таквих регистрованих фирми. Закон је омогућио регистрацију за пет дана уз 100 динара капитала. Дакле, нису потребне значајне инвестиције за њихово оснивање. Потом таква фирма склапа уговор са другом, на износе далеко веће од реалних и након трансакције нестаје. На наведеној адреси, фирма се не може наћи, а власници су често са украденом или фалсификованом личном картом – каже проф. Радосављевић.

Лек за то је, истиче, боља контрола токова новца и имовине људи који обављају овакве послове, строже затворске казне, и ефикаснија пореска управа. Наравно, и некорумпирана држава, али ти услови за сада нису испуњени.

– Нетранспарентне процедуре јавних набавки, неконтролисање извора средстава за приватизацију, велики број правних и физичких лица ван домета пореских власти, све су то чињенице које доводе до процене од чак 30 одсто нелегалног промета робе и услуга у Србији, односно сиве економије. Раст броја фантомских фирми, које углавном служе за обављање нелегалних послова показује да се тај тренд не смањује, већ напротив, повећава – објашњава наш саговорник.

Реч је, истиче, о фирмама које се региструју једнократно за обављање једног посла, или нелегалне трговине (што би били „фантоми”) или само фиктивног промета, односно прања пара (што би били перачи новца). У суштини, велике разлике нема. Циљ им је или избегавање плаћање пореза, или спречавање контроле протока новца.

Ове фирме се међусобно увезују и омогућавају регуларним привредним субјектима да у знатној мери избегавају плаћање јавних прихода. Тако је један од најчешћих послова ових фантома сачињавање фиктивне документације, било рачуна, отпремнице и слично, и стављање на располагање исте регуларним компанијама. На тај начин, ове фирме, користећи фиктивну документацију, симулирају правне послове у циљу избегавања пореза.

Наиме, закон дефинише привредно друштво као правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити. Међутим, мотив за оснивање „фантомског” и „перачког” предузећа није обављање већ се исти оснивају са намерама преваре – каже Радосављевић.

Да су „фантоми” и „перачи” главни кривци за сиву економију у Србији, потврђује и податак Републичког завода за статистику према коме је степен сиве економије између 20 и 30 процената.

– С обзиром на то да значајан део те сиве економије иде преко „фантомских” фирми, јасно је да причамо о стотинама милиона евра па можда чак и милијардама евра годишње. Процене су биле пре неколико година да се само у акцизном сектору кроз нелегалну трговину изгуби годишње 250-300 милиона евра – истиче проф. Радосављевић.

На питање да ли су један од разлога, зашто је у Србији дошло до праве епидемија „перача” и „фантом” фирми, благе казне, наш саговорник каже да, уколико власнике ових фирми пореска полиције и пронађе, санкције су веома благе.