Stati na put perionicama para

Podatak poreske policije da su, samo u prvih 10 meseci ove godine, identifikovane 153 „fantom” i „peračke” firme, što je 41,67 odsto više u odnosu na isti period 2017. godine, ozbiljno je otvorio pitanje da li je Srbija postala utočište za ovu vrstu prevare, ili je, pak, poreska policija postala efikasnija u njihovom otkrivanju.

Poreznici objašnjavaju da najčešći primer izbegavanja plaćanja poreza na ovaj način uočen kod poreskih obveznika koji se bave građevinarstvom, prometom akciznih proizvoda, kao i izdavanjem sala za organizovanje proslava, trgovinom preko interneta, ugostiteljstvom…

Interesantno je da se ove firme više ne registruju na egzotičnim ostrvima, već se nalaze na spisku Agencije za privredne registre, gde su uredno prijavljene i registrovane kao privredna društva, iako to zapravo nisu.

Upitan da li je iznenađen ovolikim brojem otkrivenih „fantoma” i „perača”, Goran Radosavljević, prof. dr javnih finansija na FEFA univerzitetu, kaže za „Politiku”, da nije slučajno što se Srbija nalazi na listi FATF-a, kao zemlja u kojoj je moguće pranje novca.

– U Srbiji se može naći mnogo takvih registrovanih firmi. Zakon je omogućio registraciju za pet dana uz 100 dinara kapitala. Dakle, nisu potrebne značajne investicije za njihovo osnivanje. Potom takva firma sklapa ugovor sa drugom, na iznose daleko veće od realnih i nakon transakcije nestaje. Na navedenoj adresi, firma se ne može naći, a vlasnici su često sa ukradenom ili falsifikovanom ličnom kartom – kaže prof. Radosavljević.

Lek za to je, ističe, bolja kontrola tokova novca i imovine ljudi koji obavljaju ovakve poslove, strože zatvorske kazne, i efikasnija poreska uprava. Naravno, i nekorumpirana država, ali ti uslovi za sada nisu ispunjeni.

– Netransparentne procedure javnih nabavki, nekontrolisanje izvora sredstava za privatizaciju, veliki broj pravnih i fizičkih lica van dometa poreskih vlasti, sve su to činjenice koje dovode do procene od čak 30 odsto nelegalnog prometa robe i usluga u Srbiji, odnosno sive ekonomije. Rast broja fantomskih firmi, koje uglavnom služe za obavljanje nelegalnih poslova pokazuje da se taj trend ne smanjuje, već naprotiv, povećava – objašnjava naš sagovornik.

Reč je, ističe, o firmama koje se registruju jednokratno za obavljanje jednog posla, ili nelegalne trgovine (što bi bili „fantomi”) ili samo fiktivnog prometa, odnosno pranja para (što bi bili perači novca). U suštini, velike razlike nema. Cilj im je ili izbegavanje plaćanje poreza, ili sprečavanje kontrole protoka novca.

Ove firme se međusobno uvezuju i omogućavaju regularnim privrednim subjektima da u znatnoj meri izbegavaju plaćanje javnih prihoda. Tako je jedan od najčešćih poslova ovih fantoma sačinjavanje fiktivne dokumentacije, bilo računa, otpremnice i slično, i stavljanje na raspolaganje iste regularnim kompanijama. Na taj način, ove firme, koristeći fiktivnu dokumentaciju, simuliraju pravne poslove u cilju izbegavanja poreza.

Naime, zakon definiše privredno društvo kao pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Međutim, motiv za osnivanje „fantomskog” i „peračkog” preduzeća nije obavljanje već se isti osnivaju sa namerama prevare – kaže Radosavljević.

Da su „fantomi” i „perači” glavni krivci za sivu ekonomiju u Srbiji, potvrđuje i podatak Republičkog zavoda za statistiku prema kome je stepen sive ekonomije između 20 i 30 procenata.

– S obzirom na to da značajan deo te sive ekonomije ide preko „fantomskih” firmi, jasno je da pričamo o stotinama miliona evra pa možda čak i milijardama evra godišnje. Procene su bile pre nekoliko godina da se samo u akciznom sektoru kroz nelegalnu trgovinu izgubi godišnje 250-300 miliona evra – ističe prof. Radosavljević.

Na pitanje da li su jedan od razloga, zašto je u Srbiji došlo do prave epidemija „perača” i „fantom” firmi, blage kazne, naš sagovornik kaže da, ukoliko vlasnike ovih firmi poreska policije i pronađe, sankcije su veoma blage.