Нема војне опције на Космету

ИНТЕРВЈУ
Наш систем одбране је већ годинама у фази реформе и преображаја. Нова решења би морала да буду битна негација конзервативне концепције из наше драматичне прошлости. Ти неизбежни искораци су здушно подржавани, али и категорички оспоравани, зависно од актуелних политичких оријентира или дневне страначке логике.Разговарали смо са Драганом Шутановцем, најмлађим министром одбране у модерној историји Србије. Повода има много, али су свакако кључни криза око Косова и њено могуће разрешење, као и жустре јавне дилеме у прилог "евроатлантских интеграција", и против њих.

Питали смо министра какве су политичке последице екстремно различитих позиција појединих чланова владе у односу на НАТО?

– Ми смо заиста у тешком периоду. Поједини политичари су склони да дају неодговорне изјаве, које у суштини имају дневну функцију, и то сигурно није добро. Влада је конципирана на основу пет принципа, које нико од њених чланова није оспорио. Један од њих се тиче интеграције у оквиру Европске уније, и ту нема размимоилажења.

Ових дана се у нашој јавности све чешће отвара питање уласка Србије у НАТО, и то је добило изузетно велику медијску пажњу. А нас тамо нико није звао, нити смо ми спремни за чланство.

Какве би могле да буду политичке последице кампање против НАТО-а?

– Политичке последице такве кампање најбоље су образложене у излагању српског министра спољних послова. Он је рекао да тако ризикујемо да изгубимо подршку пријатељски настројених земаља чланица НАТО и ЕУ. Те земље, Грчка, Словачка, Бугарска... сада су нам савезници у настојању да нађемо адекватно решење за Косово и Метохију.

Ломови настали на страначким свађама између изолације и интеграције свакако утичу на професионални статус Војску Србије?

– Чинимо све што се може учинити да овакви, екстремно различити ставови, ни на који начин не угрозе нашу одбрану. У овом тренутку Војска Србије има изузетно добру сарадњу са чланицама НАТО-а, али и са војскама држава које су изван те организације. Сигуран сам да је то врхунски државни интерес, да војна сарадња буде на високом нивоу. То се посебно односи на заједничко обављање важних послова са Кфором, ради одржавања стабилности и безбедности на Косову и

Политичка криза на Косову до краја ове године биће на драматичном нивоу. Да ли се уопште разматра војна опција, као последња мера државе у одбрани територије?

– Никакав екстремизам не може да допринесе стабилности на Косову. Сигуран сам да ниједан одговоран политичар не сматра да проблем може бити решен војним средствима. Наша блиска прошлост нам даје савршене примере, то је увек било лоше решење.

И југ Србије може бити простор кризног расплета?

– Ми смо у копнену зону безбедности ушли у сарадњи са Кфором, у једној озбиљној операцији. Сигуран сам у потенцијале Војске Србије и њену способност да изврши сваки задатак. О догађајима на југу Србије постоје и лоши знаци и забрињавајуће информације. Али, све је то релативно ниског интензитета. Мислим да то не може озбиљно и трајно да угрози стабилност југа наше државе, јер су и војска и полиција спремне да реагују на прави начин, и то грађанима Србије треба да улива поверење.

Да ли је инсистирање на мирном решењу косовске кризе издаја?

– На једној седници владе рекао сам да нико од министара не воли Србију више од мене, нити ја мислим да Србију волим више од њих. Иначе нас је "патриотизам" радикалних елемената довео до тога да данас будемо држава са највећим бројем избеглица. Ми морамо да уложимо све своје снаге да се изборимо са погубном заоставштином те политике деведесетих.

Има много примедаба на законе о одбрани и Војсци Србије?

– Закони су урађени темељно, и њихова коначна верзија ће се ових дана наћи на седници српске владе. Прва верзија нацрта нашла се на сајту Министарства одбране, управо да бисмо у креативном смислу сублимирали све примедбе и предлоге, критике и сугестије. У изради нацрта активно су учествовали и представници ГШ, и мислим да су они адекватно заступали интересе припадника Војске.

Шта ће се догодити са процесом реформи Војске Србије по стандардима НАТО-а, ако НАТО буде проглашен непожељним у Србији?

– Сарадња наше војске и НАТО-а одвија се узлазном путањом. Велики број наших официра школује се у земљама које су чланице алијансе. Не очекујем скупштинску одлуку која би могла да заустави реформе система одбране. Мислим да је то била више предизборна порука него озбиљно стратешко промишљање Републике Србије.

Може ли се одвојити процес приступања Србије ЕУ и НАТО-у?

– У последње време ниједна земља није приступила ЕУ а да пре тога није била члан НАТО. То није дневнополитичко, него питање стратешког карактера, и изискује низ одговорних, политички мудрих одлука. Све то у будућности треба да омогући нашим грађанима да се боље школују, квалитетније лече, путују без проблема, лакше нађу посао, боље живе...

Како пронаћи паре за модернизацију војске?

– У оквиру Министарства одбране постоје велики економски потенцијали, не само кроз продају имовине, него и у ангажовању неких делова војне имовине у комерцијалне послове. Најбољи пример за то је конверзија аеродрома у Батајници у војно-цивилни објект. Војска има низ атрактивних могућности које се могу комерцијализовати, и у том смислу извор нових средстава не мора да зависи само од буџетских ребаланса.

Да ли сте, као министар одбране устројили министарство по страначкој подобности или по принципима струке?

– Сараднике сам бирао искључиво на основу стручних квалитета. То је једини начин да на крају мандата будем задовољан оним што сам учинио. Септембарски одзив регрута је 99 одсто, и то је најбољи показатељ да сам изабрао добар тим. За више од сто дана мог мандата, нисмо имали ниједну аферу.

Како доживљавате своју позицију министра: као врхунац каријере, или само једну степеницу у њој?

– Ово је озбиљна позиција, а пре тога сам прихватао само оне послове у којима могу да пружим максимум. Положај министра за мене није политичка степеница, нити свој посао тако доживљавам. Али надам се да није ни врхунац. Не мислим да у овом министарству завршим своју политичку каријеру, јер у 39. години било би то прерано.

Ваша породица од почетка 20. века има несрећна ратна искуства?

– Мога прадеду убили су Аустријанци на Церу. Другог прадеду су у Другом светском рату Бугари запалили са много чланова породице. Као министар одбране прво сам примио колегу из Аустрије. А затим сам био гост министра одбране Бугарске.

Нисмо разговарали о томе шта се догађало у прошлости. Ми живимо у другим временима, немамо простора да живимо у прошлости, већ у будућности, зато што живот не може да чека.

--------------------------------------------------------------------------

Мале плате

Зашто су плате у војсци депресивно мале, знатно мање од плата у полицији?

– Не можемо се упоређивати с полицијом. Мислим да они имају адекватне плате, али и припадници Министарства одбране треба да имају одговарајући третман. Волео бих да се "патриоте", који би да шаљу војску на Косово, истом снагом и енергијом залажу да припадници војске добију плате какве заслужују.

Хоће ли добити?

– У следећој години очекујемо озбиљне инвестиције у војску. На тај начин ће и статус њених припадника бити усклађен с потребама професије и безбедносним изазовима наше државе.