Nema vojne opcije na Kosmetu

INTERVJU
Naš sistem odbrane je već godinama u fazi reforme i preobražaja. Nova rešenja bi morala da budu bitna negacija konzervativne koncepcije iz naše dramatične prošlosti. Ti neizbežni iskoraci su zdušno podržavani, ali i kategorički osporavani, zavisno od aktuelnih političkih orijentira ili dnevne stranačke logike.Razgovarali smo sa Draganom Šutanovcem, najmlađim ministrom odbrane u modernoj istoriji Srbije. Povoda ima mnogo, ali su svakako ključni kriza oko Kosova i njeno moguće razrešenje, kao i žustre javne dileme u prilog "evroatlantskih integracija", i protiv njih.

Pitali smo ministra kakve su političke posledice ekstremno različitih pozicija pojedinih članova vlade u odnosu na NATO?

– Mi smo zaista u teškom periodu. Pojedini političari su skloni da daju neodgovorne izjave, koje u suštini imaju dnevnu funkciju, i to sigurno nije dobro. Vlada je koncipirana na osnovu pet principa, koje niko od njenih članova nije osporio. Jedan od njih se tiče integracije u okviru Evropske unije, i tu nema razmimoilaženja.

Ovih dana se u našoj javnosti sve češće otvara pitanje ulaska Srbije u NATO, i to je dobilo izuzetno veliku medijsku pažnju. A nas tamo niko nije zvao, niti smo mi spremni za članstvo.

Kakve bi mogle da budu političke posledice kampanje protiv NATO-a?

– Političke posledice takve kampanje najbolje su obrazložene u izlaganju srpskog ministra spoljnih poslova. On je rekao da tako rizikujemo da izgubimo podršku prijateljski nastrojenih zemalja članica NATO i EU. Te zemlje, Grčka, Slovačka, Bugarska... sada su nam saveznici u nastojanju da nađemo adekvatno rešenje za Kosovo i Metohiju.

Lomovi nastali na stranačkim svađama između izolacije i integracije svakako utiču na profesionalni status Vojsku Srbije?

– Činimo sve što se može učiniti da ovakvi, ekstremno različiti stavovi, ni na koji način ne ugroze našu odbranu. U ovom trenutku Vojska Srbije ima izuzetno dobru saradnju sa članicama NATO-a, ali i sa vojskama država koje su izvan te organizacije. Siguran sam da je to vrhunski državni interes, da vojna saradnja bude na visokom nivou. To se posebno odnosi na zajedničko obavljanje važnih poslova sa Kforom, radi održavanja stabilnosti i bezbednosti na Kosovu i

Politička kriza na Kosovu do kraja ove godine biće na dramatičnom nivou. Da li se uopšte razmatra vojna opcija, kao poslednja mera države u odbrani teritorije?

– Nikakav ekstremizam ne može da doprinese stabilnosti na Kosovu. Siguran sam da nijedan odgovoran političar ne smatra da problem može biti rešen vojnim sredstvima. Naša bliska prošlost nam daje savršene primere, to je uvek bilo loše rešenje.

I jug Srbije može biti prostor kriznog raspleta?

– Mi smo u kopnenu zonu bezbednosti ušli u saradnji sa Kforom, u jednoj ozbiljnoj operaciji. Siguran sam u potencijale Vojske Srbije i njenu sposobnost da izvrši svaki zadatak. O događajima na jugu Srbije postoje i loši znaci i zabrinjavajuće informacije. Ali, sve je to relativno niskog intenziteta. Mislim da to ne može ozbiljno i trajno da ugrozi stabilnost juga naše države, jer su i vojska i policija spremne da reaguju na pravi način, i to građanima Srbije treba da uliva poverenje.

Da li je insistiranje na mirnom rešenju kosovske krize izdaja?

– Na jednoj sednici vlade rekao sam da niko od ministara ne voli Srbiju više od mene, niti ja mislim da Srbiju volim više od njih. Inače nas je "patriotizam" radikalnih elemenata doveo do toga da danas budemo država sa najvećim brojem izbeglica. Mi moramo da uložimo sve svoje snage da se izborimo sa pogubnom zaostavštinom te politike devedesetih.

Ima mnogo primedaba na zakone o odbrani i Vojsci Srbije?

– Zakoni su urađeni temeljno, i njihova konačna verzija će se ovih dana naći na sednici srpske vlade. Prva verzija nacrta našla se na sajtu Ministarstva odbrane, upravo da bismo u kreativnom smislu sublimirali sve primedbe i predloge, kritike i sugestije. U izradi nacrta aktivno su učestvovali i predstavnici GŠ, i mislim da su oni adekvatno zastupali interese pripadnika Vojske.

Šta će se dogoditi sa procesom reformi Vojske Srbije po standardima NATO-a, ako NATO bude proglašen nepoželjnim u Srbiji?

– Saradnja naše vojske i NATO-a odvija se uzlaznom putanjom. Veliki broj naših oficira školuje se u zemljama koje su članice alijanse. Ne očekujem skupštinsku odluku koja bi mogla da zaustavi reforme sistema odbrane. Mislim da je to bila više predizborna poruka nego ozbiljno strateško promišljanje Republike Srbije.

Može li se odvojiti proces pristupanja Srbije EU i NATO-u?

– U poslednje vreme nijedna zemlja nije pristupila EU a da pre toga nije bila član NATO. To nije dnevnopolitičko, nego pitanje strateškog karaktera, i iziskuje niz odgovornih, politički mudrih odluka. Sve to u budućnosti treba da omogući našim građanima da se bolje školuju, kvalitetnije leče, putuju bez problema, lakše nađu posao, bolje žive...

Kako pronaći pare za modernizaciju vojske?

– U okviru Ministarstva odbrane postoje veliki ekonomski potencijali, ne samo kroz prodaju imovine, nego i u angažovanju nekih delova vojne imovine u komercijalne poslove. Najbolji primer za to je konverzija aerodroma u Batajnici u vojno-civilni objekt. Vojska ima niz atraktivnih mogućnosti koje se mogu komercijalizovati, i u tom smislu izvor novih sredstava ne mora da zavisi samo od budžetskih rebalansa.

Da li ste, kao ministar odbrane ustrojili ministarstvo po stranačkoj podobnosti ili po principima struke?

– Saradnike sam birao isključivo na osnovu stručnih kvaliteta. To je jedini način da na kraju mandata budem zadovoljan onim što sam učinio. Septembarski odziv regruta je 99 odsto, i to je najbolji pokazatelj da sam izabrao dobar tim. Za više od sto dana mog mandata, nismo imali nijednu aferu.

Kako doživljavate svoju poziciju ministra: kao vrhunac karijere, ili samo jednu stepenicu u njoj?

– Ovo je ozbiljna pozicija, a pre toga sam prihvatao samo one poslove u kojima mogu da pružim maksimum. Položaj ministra za mene nije politička stepenica, niti svoj posao tako doživljavam. Ali nadam se da nije ni vrhunac. Ne mislim da u ovom ministarstvu završim svoju političku karijeru, jer u 39. godini bilo bi to prerano.

Vaša porodica od početka 20. veka ima nesrećna ratna iskustva?

– Moga pradedu ubili su Austrijanci na Ceru. Drugog pradedu su u Drugom svetskom ratu Bugari zapalili sa mnogo članova porodice. Kao ministar odbrane prvo sam primio kolegu iz Austrije. A zatim sam bio gost ministra odbrane Bugarske.

Nismo razgovarali o tome šta se događalo u prošlosti. Mi živimo u drugim vremenima, nemamo prostora da živimo u prošlosti, već u budućnosti, zato što život ne može da čeka.

--------------------------------------------------------------------------

Male plate

Zašto su plate u vojsci depresivno male, znatno manje od plata u policiji?

– Ne možemo se upoređivati s policijom. Mislim da oni imaju adekvatne plate, ali i pripadnici Ministarstva odbrane treba da imaju odgovarajući tretman. Voleo bih da se "patriote", koji bi da šalju vojsku na Kosovo, istom snagom i energijom zalažu da pripadnici vojske dobiju plate kakve zaslužuju.

Hoće li dobiti?

– U sledećoj godini očekujemo ozbiljne investicije u vojsku. Na taj način će i status njenih pripadnika biti usklađen s potrebama profesije i bezbednosnim izazovima naše države.