Како одзвања предизборна тишина

„Људи, данас тишина! Коначно! Могу да укључим ТВ, а да не добијем ’плаћени термин’”. Ово је реченица коју, у малим варијацијама, често можете да прочитате на блоговима у време предизборне тишине. Интернет блогови су, иначе, једина оаза у којој се у тих 48 часова у Србији расправља о политици. Ако изузмемо дебате по приватним политичким кружоцима.

Ако ништа друго, ова законска обавеза, која се уочи сваких избора у Србији примењује два дана пре гласања, представља право олакшање за људе који нису загрижени за политику. За оне друге је програмирана као време за хлађење.

Иако у нашем случају може да делује логично, у многим демократским државама овакав закон не постоји, а коректно политичко понашање заснива се на неписаним добрим обичајима. Тако у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Великој Британији, Канади, изборна тишина не постоји. Не постоје ни временска ограничења за трајање предизборне кампање нити законом прописане забране.

„Дан за размишљање”, како у Шпанији зову та 24 часа изборне тишине, у Аргентини је донео, поред уобичајених мера о обустављању политичког агитовања, и забрану точења алкохолних пића, одржавање спортских и позоришних манифестација, а све како би се избегли сукоби присталица супротстављених политичких опција.

За кршење тих правила у Пољској, преносе медији, предвиђена је чак казна од 140.000 до 280.000 евра. И код нас су предвиђене новчане казне, али ниједна странка нити медиј нису до сада кажњени. У Чешкој последње анкете о томе како ће гласати бирачи морају да буду објављене седам дана пред изборе, а у Румунији изборна тишина траје чак три дана.

У Србији ћемо ова два дана до гласања званично бити поштеђени политичког деловања странака, а медији ће такође морати да поштују забрану преношења њихових ставова у предизборне сврхе.

Али, док се до затварања бирачких места у кругу од 50 метара забрањује изборна пропаганда, одржавање политичких скупова, дељење летака, објављивање процена резултата, коришћење мобилних телефона и сл. све ово са мало домишљатости може да се изведе на главном градском тргу. И док ће се бирачки одбор затворити, а гласање поништити уколико се ове одредбе прекрше на бирачким местима, нико неће сносити никакве последице ако на 51. метру организује протест, дели изборни материјал или шаљу СМС са изборним препорукама.

Иако се све чешће поставља питање смисла предизборне тишине, социолог Јово Бакић каже да она код нас има и једну позитивну функцију – да смири страсти. „То није лоше с обзиром на наш темперамент, који је запаљив. Ми политику доживљавамо страствено, а у тој страсти могу се направити глупости”, каже Бакић и додаје да шпански „дан за размишљање” у Србији, суштински, није потребан и да предизборна тишина на грађане Србије не утиче тако да сваки гласач седне и размисли за кога ће гласати.

Програмски директор Центра за слободне изборе и демократију Марко Благојевић потврђује да су ефекти ћутње непознати, као што је непознато и како би се измерили. „Поставља се питање сврхе када је трећина Србије премрежена кабловском телевизијом држава које не подлежу нашим законима, а заинтересоване су за исход наших избора. Ту првенствено мислим на суседне државе чији су програми и због језика лако доступни нашим грађанима”, каже Благојевић.

А и број корисника Интернета (који не подлеже правилима изборне ћутње) у Србији је у порасту.

Иако законски предизборна ћутња везује руке политичким странкама и медијима, и једни и други су одувек користили маштовите начине да ово правило на „мек” начин заобиђу. У предности су, наравно, увек владајуће странке и њихови лидери који обављају државне функције. Потврђујући ову констатацију Благојевић каже да је то због тога што „држава не може да стане због избора”. „Ствар је политичке културе и одговорности да ли ће та двострукост функција бити злоупотребљена”, каже програмски директор Цесида.

Тако ће током ове предизборне тишине заседати влада (чије се седнице иначе увек одржавају четвртком). Тачно је да је председник Борис Тадић тражио да се расправа о ратификацији гасног споразума са Русијом одржи у време предизборне тишине, али је нешто касније томе додао и захтев да се на истој седници гласа и о Споразуму о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, што је опет дало повод да се настави свађа дојучерашњих коалиционих партнера и у време изборне тишине. Овај пут на министарском, а не страначком нивоу.

Уколико би влада будућем парламенту на ратификацију проследила само гасни споразум, то би се више сматрало Коштуничиним поеном, јер је његова коалиција на томе највише инсистирала, али ако би у пакету с тим стигао и Споразум о стабилизацији и придруживању, то би већ био успех Тадићеве коалиције, која то истиче као приоритет.

Као мала предизборна помоћ народњацима и радикалима могла би се протумачити и вест да ће се у Србији од петка до недеље гориво на пумпама руског Лукоил-–Беопетрола продавати два динара јефтиније по литру, а све уз објашњење да се тиме обележава Дан победе над фашизмом.

И председник Тадић ће данас обележити тај дан полагањем венца на споменик Незнаном јунаку, а истог дана ће отворити фабрику аутоделова „Дрекслмајер” у Зрењанину. Уз то генерални је покровитељ прославе 160. годишњице Мајске скупштине у Сремским Карловцима, на којој је проглашена самосталност Војводине од Беча и Пеште, чије је обележавање, уместо на дан проглашења, 13. маја, померено уочи избора.

И ЛДП Чедомира Јовановића ће, упркос забрани политичког окупљања у предизборне сврхе, најављеним протестом испред владе ефектно поентирати своје противљење споразуму са Русијом.

Све то ће медији са задовољством пратити, пошто ће бити поштеђени муке да смисле теме које неће прекршити предизборну тишину.