Локалне самоуправе без позитивних оцена

Председник Државне ревизорске институције Душко Пејовић изјавио је данас да ниједна локална самуправа у Србији није добила позитивну оцену државних ревизора о финансијском пословању.

Пејовић је на скупу у Београду казао да је од 2009. године ДРИ урадио укупно 1.000 извештаја, да се половина односи на јединице локалне самуправе које су најчешће добиле оцену „резерва”.

„Нажалост ниједна локална самуправа није добила позитивну оцену”, рекао је Пејовић на скупу у Београду где је седам локалних самуправа потписало уговоре о сарадњи о унапређењу добре управе и борби против корупције, под покровитељством УСАИД-а, преноси Бета.

Он је рекао да ревизори могу да дају четири оцене: позитивну, негативну, резерву и да се уздрже од давања оцена.

„Да би извештаји били позитивно оцењени то значи да они треба да буду исказани истинито, објективно и поуздано. То значи да или нема одступања или да ми утврдимо да су та одступања мањег обима и значања. Негативна цена је када су та одступања веома велика, резерва је када је између позитвине и негативне оцене, а уздржавамо се у посебним условима када на пример немамо довољно докумената”, рекао је Пејовић.

Он је рекао да би локалне самуправе требало да имају ефикасније интерне контроле, јер „контрола треба да буде брана будућим неправилностима” и да очекује да ће у томе помоћи пројекат УСАИД-а.

Пејовић је најавио да ће од наредне године, а захваљући споразуму са УСАИД, Државна ревизорска институција мењати свој стретшки план и начине контроле.

Досад је ДРИ спроводио комбиновану ревизију, која је била спора и на извештаје се чекало до краја године.

Пејовић је казао да ће се убудуће радити три ревизије - ревизија финансијског пословања, правилности и сврсисходности.

Ревизија финасијског пословања подразумеваће контролу према буџетском календару, док ће ревизија правилности пословања подразумевати контролу обрачуна плата, јавних набавки које су чиниле од 60 до 80 одсто неправилности у раду локалних самуправа.

Највише промена доноси увођење система ревизије сврсисходности за које је обуке прошло 48 ревизора, што ће омогућити формирање 12 тимова који ће рад локалних самуправа испитивати по 12 тема.

Пејовић је казао да је ревизија сврсисходности веома важна, јер многе пословне одлуке могу бити добро прокњижене и планиране, али да нису донеле жељени резултате.

„Грађане много не интересују књижења, али да ли је нешто урађено сврсисходно то их јако интересује, да ли је услуга за коју су дали своје паре квалитетана, у које намене су отишла и на крају да ли је добијен планирани резултат”, навео је председник ДРИ.