Одзвонило луксузу у јавним предузећима

Влада Србије је уредбом ограничила трошковник у фирмама које добијају паре из буџета – куповина службених аутомобила мораће да буде образложена, а губиташи неће моћи да буду донатори и спонзори.Запослени у јавним предузећима добиће догодине повишицу плата пет одсто, али ће истовремено њихови руководиоци морати да стегну каиш и положе рачуне за сваки потрошени динар. Влада Србије недавно је донела уредбу којом је ограничила луксузирање у јавним предузећима – куповина службених аутомобила мораће да буде образложена, а губиташи неће моћи да буду донатори и спонзори.

Уредбом о утврђивању елемената годишњег програма пословања јавних предузећа за 2019, односно трогодишњег програма пословања до 2021. године, дате су им смернице за пословање у наредном периоду.

Према том документу, у који је „Политика” имала увид, јавна предузећа мораће да оправдају и детаљно образложе сваку јавну набавку. Посебна пажња посвећена је куповини службених аутомобила. Од директора се тражи да рационално планирају набавку возила, уз навођење врсте, основних карактеристика, процењене вредности возила, али и да образложе због чега је набавка неопходна.

О злоупотребама службених аутомобила у јавним предузећима својевремено је јавно говорио Драгољуб Симоновић, некадашњи директор „Железница Србије”. Тврдио је да се службеним аутомобилима возе и директори и шефови кабинета и секретарице. Поједини возачи су у радно време стављали такси табле на службена кола и таксирали, па је огласио продају 103 аутомобила. „Железнице” сигурно нису биле усамљени случај.

 Влада се посебно позабавила и трошковима репрезентације, спонзорствима, донацијама и хуманитарним активностима јавних предузећа. Скренута им је пажња да издвајања за такозване посебне намене не би требало да премаше овогодишња, али и да их морају детаљно објаснити. Губиташима и јавним предузећима, која због лошег пословања добијају новац из државног буџета, забрањено је да деле донације и спонзоришу било кога.

Од директора јавних предузећа новом уредбом се тражи да детаљно прикажу план и динамику капиталних улагања, као и инвестиционих улагања у наредне три године. Наложено им је да образложе започете, односно планиране, а нереализоване инвестиције за претходне три године. То је урађено са разлогом јер се новац из кредита за улагања у инфраструктуру и друге капиталне пројекте споро повлачи и због тога се плаћају пенали банкама. Уосталом и ММФ често скреће пажњу да је потребно повећати издатке за јавне инвестиције и да се брже повлачи новац из кредита.

Директори јавних предузећа, према новој уредби, мораће да објасне и одлуку да се задуже у банци или код међународних финансијских институција. И не само то. У извештајима за наредну годину до детаља ће морати да прикажу и начин на који су потрошили добит за 2014, 2015. и 2016. годину, а расподелу процењене добити за 2018. треба да планирају у складу са актом о републичком буџету.

Када је у питању запошљавање и плаћање радника, влада ће убудуће знати колико јавна предузећа имају слободних и упражњених места, а о новом запошљавању директори ће морати да одлучују искључиво како закон каже. Ту су и смернице за накнаде члановима надзорних одбора.

 Трошкови за службена путовања, усавршавања, хонораре и уговоре о привременим и повременим пословима, не би требало да буду виши него ове године. Али, скреће се пажња да треба сагледати могућност за њихову рационализацију.

Поред уобичајених захтева о стању финансија, планираним токовима новца, приходима и циљевима, наложено им је да изврше свеобухватну анализу пословања за 2018, како би будући програми пословања били планирани на реалним основама. Говорећи о извештавању о пословању, посебан акценат јавна предузећа мораће да ставе на начине којима желе да повећају производњу и продају, али и на анализу конкуренције, ризике у пословању и управљање ризицима.

Према подацима Агенције за привредне регистре јавна предузећа у последње три године послују профитабилно, с тим да је у 2017. раст њихових позитивних резултата посебно дошао до изражаја. Укупни добитак 576 јавних предузећа износи 29 милијарди динара и два пута је већи од прошлогодишњег. Истовремено број запослених у јавним предузећима смањен је 1.979 радника, тако да су она запошљавала укупно 118.115 радника. Нето добитак исказало је 421 јавно предузеће.