Нови поступци за „поправљање” срца

Половина становника Србије умире од кардиоваскуларних болести, а према подацима Европског удружења кардиолога, наша земља заузима неславно треће место по броју оболелих од ових обољења, одмах иза Русије и Украјине. Гледано кроз бројеве, сваке године због последица кардиоваскуларних обољења остајемо без популације једног Зајечара, Прокупља или Бора. Зато велику улогу имају лекари који имају мисију да шире свест о превенцији и факторима ризика који доводе до појаве опаких болести, али и у случајевима када срце више не ради како треба или када неко доживи тежак срчани удар.

Сваке среде, када Војномедицинска академија збрињава уместо Ургентног центра све хитне случајеве који стижу из целе Србије, прегледа се између 500 и 600 пацијената од којих поприличан број припада кардиолошкој проблематици, а најчешће су то пацијенти са акутним инфарктом срца. Чак 10 до 12 случајева пацијената са инфарктом срца управо овде буде збринуто. У тим случајевима је важно да се брзо донесе одлука о начину лечења, где главну улогу имају лекари Клинике за кардиологију и ургентну интерну медицину ВМА.

Како истичу пуковник доц. др Ненад Ратковић, начелник Групе клиника интерне медицине ВМА, и асистент др Немања Ђенић, интервентни кардиолог ВМА и пројект менаџер за Србију у Европском удружењу кардиолога у програму „Стент – сејв лајф”, осим великог броја дијагностичких процедура (око хиљаду коронарографија годишње које претходе било којој врсти лечења), са поносом истичу дугогодишњу праксу у извођењу такозваних перкутаних коронарних интервенција. То су нехируршке инвазивне методе са постављањем стента (опруге) на срцу, које се изводе без анестезије. Циљ је да се примена савременог лечења инфаркта поправи, да се повећа број примарних интервенција и препоручен начин лечења унапреди.

– Осим тога, у последње две године у праксу је уведено савремено лечење озбиљних срчаних мана. Једна од њих је аортна стеноза која представља болест срчаних залистака. Срчани залисци су морфолошки део аорте које омогућавају једносмерно кретање крви из срца у аорту, а преко аорте у друге виталне органе. Та болест је до 2002. године у свету па и код нас решавана само хируршким путем које почиње отварањем грудног коша, што само по себи представља велику трауму. Данас се захваљујући напретку у медицини лечење аортне стенозе код одређене групе пацијената изводи транскатетерским путем, то јест венским/артеријским приступом. Минимално инванзивном техником приступа се срчаним залисцима и постављају се вештачки залисци без отварања грудног коша – појаснио је др Ђенић и додао да је важно да се пацијентима који болују од аортне стенозе, а чије здравствено стање не може да поднесе класичну хирургију и дуг опоравак, пружи шанса и поправи квалитет живота захваљујући тој интервенцији.

Ипак, постоји одређен број пацијената који и поред јасних индикација за замену аортне валвуле не могу да поднесу класичну хируршку интервенцију и за њих је решење управо у такозваној ТАВИ процедури (трансфеморална аортна имплементација валвуле). Сама процедура ТАВИ подразумева давање краткотрајне интравенске анестезије, а цена овог лечења је јефтинија, јер изискује мањи број болничких дана и опоравка, мање шансе за компликације, придружену терапију, дијагностику... Она се саветује код једне велике групе пацијената који имају више од 70 година или имају различите придружене болести због чега се не могу оперисати класичним путем. Суштина је у прекрајању залистка, чиме он добија потпуно нормалан изглед и функционалност.

Квалитет живота пацијента је знатно унапређен већ од другог или трећег дана након извођења операције док код класичне интервенције опоравак траје 10 до 15 дана. Ова метода је за сада бесплатна за војне осигуранике и људе који имају инострано здравствено осигурање.