Без хоризонта

Коштице нектарина и бресака служиле су Милици Јовановић да гради рељефе, а када су њени рељефи почели да у уметничком смислу расту као планете, њеном стваралачком замаху требало је шире станиште. Тако је почела да се занима за сателитске снимке Земље који су доступни на интернету. Од њих је почела да ствара свој пројекат који се развијао четири године. Резултате тог истраживачког рада који јој је уједно и докторски на Факултету ликовних уметности Јовановићева је представила на изложби слика и цртежа у Галерији Дома омладине.

Поставка носи назив „Без хоризонта” и пружа могућност посматрачу да слике Земље види из свог угла. За једне је то поглед на планински масив, друге је асоцирало на небески свод, док је било и оних који су видели слику као вулканску ерупцију.

– Наша чула – каже Милица – способна су да приступе само ограниченом спектру догађаја, док основну природу космоса не можемо да осетимо. Овакав начин сагледавања планете захваљујући сателитским снимцима из ваздуха је за већину особа једино могућ – објашњава уметница.

Милица Јовановић завршила је мастер и основне студије сликарства на ФЛУ-у у класи професора Слободана Роксандића. Као стипендиста владе Француске део мастер студија похађала је у Школи лепих уметности у Паризу у класи професора Жан-Мишела Албероле. Добитница је награде „Љубица – Цуца Сокић” за сликарство 2012. године. Учествовала је на изложбама у земљи и иностранству, а од 2017. године активна је и као члан групе „Heavy Weather” у Даблину.