(Не)реалан број погинулих у Првом светском рату

Поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата, често се износи податак са Мировне конференције у Версају 1919. године, да је Краљевина Србија имала 1.250.000 жртава, а да то представља 28 одсто становништва које је имала пре рата. Нажалост, чак ни тај стравичан податак није суштински тачан, реални проценат страдалих је много већи.

По подацима из књиге „Трновит пут Србије 1914–1918”, издање БИГЗ-а 1974, страна 20, Краљевина Србија је 1912. године имала 2.784.000 становника и 48.300 квадратних километара, а после победа у балканским ратовима увећала се на 4.439.000 становника и 87.300 квадратних километара.

Формално, 1.250.000 жртава чини 28 одсто становништва Србије из 1914. године.

Суштински, реално, геноцид над становништвом Србије („казнене експедиције Аустроугарске и Бугарске”), највећим делом вршен је над оним делом територија и становништва који су припадали Србији пре балканских ратова, а у „новим областима” – територија садашње Македоније и Косова и Метохије – био је у много мањој мери. Из тих „нових области” послато је на војну обуку само 6.000 регрута, 1914. године – Турска није примала хришћане у војску.

Суштински, 1.250.000 жртава, према 2.784.000 становника, чини још стравичнијих 44,89 одсто жртава – једнако проценту жртава које је имао град Шабац. Шабац се дешавао по целој Србији. Реално, било је жртава међу становништвом и у тим областима, али проценат жртава у деловима Србије који нису одузимани ни одлукама Авноја, ни агресијом НАТО-а, не може бити мањи од 40 одсто. Званичан податак је суштински нетачан, иако је формално тачан.

Бранислав Гавриловић,
Београд