Необавештена Иванка Трамп

Кћерка америчког председника није била свесна да не треба да у Белој кући шаље електронску пошту са приватног налога иако је њен отац у предизборној кампањи хтео да Хилари Клинтон пошаље у затвор управо због афере с мејловима.

Како је сазнао „Вашингтон пост”, Иванка Трамп је прошле године у својству саветнице Беле куће послала неколико стотина мејлова са приватне адресе. Западно крило је потврдило ове наводе, уз објашњење да је кћерка Доналда Трампа прибегавала овој пракси само зато што није била обавештена да то не треба да чини, а престала је чим јој је скренута пажња.

Овим каналима је углавном уговарала састанке, потврђивала распоред путовања и решавала приватне обавезе, али се можда провукла и понека поверљива информација, посебно у комуникацији са високим функционерима попут министра финансија Стива Менучина.

Из администрације су казали за Си-Би-Ес њуз да Иванка Трамп није овим путем преносила државне тајне и да је пословну кореспонденцију предала влади за архив. Њени сарадници додају да „није отворила приватан сервер нити избрисала пошту”, што је алузија на приватни сервер демократске кандидаткиње на прошлим председничким изборима и чињеницу да је некадашња државна секретарка избрисала на хиљаде мејлова.

Председничку кампању је пре две године обележила полемика са мејловима, покренута због открића да је Хилари Клинтон као шефица дипломатије водила пословну кореспонденцију са приватне адресе сачуване на приватном серверу у породичној кући у држави Њујорк.

Републиканци су је оптужили да је угрозила националну безбедност јер је државне тајне и друге поверљиве информације примала и слала с несигурног личног мејла уместо са адресе са владиним доменом.

Стављали су јој на терет да је нешто хтела да сакрије чим је мејлове „понела са собом” кад је напуштала Стејт департмент уместо да их остави влади, што је пракса са кореспонденцијом званичника зарад формирања архива. На крају је кандидаткиња Демократске странке вратила Министарству спољних послова своју преписку, али не и мејлове које је означила као личне.

У причу се укључио и Федерални истражни биро (ФБИ), закључивши да се Хилари Клинтон понела „крајње безобзирно”, али да против ње ипак не треба подизати оптужницу. Како су савезни агенти испитивали случај у јеку предизборне кампање, узданицу демократа је био глас да је кандидат под истрагом ФБИ, што је допринело њеном поразу.

Трамп је до крајњих граница искоришћавао аферу у кампањи, упозоравајући да је то „већи скандал и од Вотегрејта” и да је његова противница прекршила закон и угрозила националну безбедност.

Због тога је ривалку називао „поквареном Хилари”, тврдећи да она треба да буде ухапшена, а његови симпатизери су му на митинзима клицали: „Затвори је, затвори је!” Чак је позвао и Кремљ да упадне у њен сервер и покупи 30.000 мејлова, колико републиканци мисле да је склонила од очију јавности уз изговор да су били личне природе.

Трампова реакција је сада изостала и поред бројних сличности између два случаја. У оба примера се тврдило да су се званичнице у влади ослањале на приватне налоге јер нису знале да то није у складу са правилима те исте владе.

Бела кућа не забрањује коришћење личних адреса својим упосленицима, али тражи да се ти мејлови одмах прослеђују на званичне адресе. Као и Хилари Клинтон, и Иванка Трамп је сама са својим сарадницима пробрала преписку коју ће вратити администрацији, задржавајући остатак од очију јавности.

Обе су истакле да нису примале ни слале податке од највећег значаја за државу. Истрага ФБИ је, међутим, показала да је Хилари Клинтон са приватног налога примила и послала најмање 110 мејлова са класификованим информацијама.