Девојка која обећава

Млада београдска глумица Ива Илинчић од детињства је желела да се бави глумом. Било јој је некако логично да након десет година похађања Драмског студија Мике Алексића покуша да упише Факултет драмских уметности. Упркос чињеници да је родитељи у том науму баш и нису подржавали пријемни испит је озбиљно схватила па се баш добро припремила. И када је прошла, отац који је желео да му ћерка студира право, помирио се са њеном одлуком и само јој кратко рекао: „Добро!”

Однедавно ову студенткињу четврте године ФДУ која је у класи Драгана Петровића Пелета телевизијски гледаоци могу да гледају у серији „Жигосани у рекету” у којој тумачи лик Теодоре, студенткиње Факултета музичке уметности која се заљубљује у свог професора.

– Моја Теодора студира виолончело. Она је девојка из фине породице, има нормалне пријатеље, мажена је и пажена, расла је под стакленим звоном. Међутим, како то обично бива са напуњених двадесет година, она жели и нешто више од живота. Креће да се тражи. Досадило јој је све то што јој се дешавало, жели мало да експериментише, да упозна нове људе, да изађе из оквира у којима је живела па креће мало странпутицом. Заљубљује се у човека који може отац да јој буде али то је само окидач за оно што ће јој се дешавати. Теодора улази у један прилично турбулентан период, свашта је нешто чека и мислим да ће упознати себе – прича двадесетдвогодишња Ива и смејући се објашњава како јој је први снимајући дан била сцена љубљења са колегом Војином Ћетковиће који глуми њеног професора.

– На сет сам дошла потпуно истраумирана. На срећу, људи из екипе били су заиста дивни према мени, а Војин је урадио све да ми не буде непријатно. Он је најдивнији партнер икада. Да ми није помогао саветима, да нисмо причали иза камере мислим да ми не би било тако лако да изведем те сцене. Велики је то задатак био за мене. Помогао ми је и Драган Бјелогрлић. Он ме је кроз све провео уз шалу.

А шта јој је рекао филмски тата којег тумачи Небојша Дугалић, питамо младу глумицу, а она помало тајанствено каже:

– Још ништа. То ћете тек да видите. Свашта ће ту нешто да се дешава.

На кастинг за неку од улога у серији коју ће гледаоци моћи да прате током наредних пар месеци Ива Илинчић је стигла јер је позвана њена класа у којој је седам девојака и шест младића. Њих пет је прошло. Уз Иву улоге су добили и Миона Марковић, Мина Софтић, Амар Ћоровић и Јован Јовановић.

Заједно са Амаром и Јованом, Ива се већ опробала као глумица у представи „Осама – касаба у Њујорку”, за коју се тражи карта више и која јој је помогла да почне да стиче искуство и ван факултета.

– Заправо, прво ми се десила представа „Љубав, љубав, љубав” у Атељеу 212. Ту сам улогу добила на другој години јер ме је редитељка Алиса Стојановић, која предаје на факултету, видела у неким нашим студентским представама. Иста ствар се десила и са Дарком Бајићем који је гледао неке наше испите на трећој години, видео ме и позвао на пробу. И у тој представи која се врло успешно приказује у Звездара театру глумим уз двојицу колега са класе, али и Андрију Кузмановића, Исидору Симијоновић, Бранка Јанковића. Обожавамо да је играмо а на пробама смо се јако повезали. Направили смо тимску представу и мислим да су то људи препознали. Није то само прича о рату већ о људима у тој касаби и њиховим односима. Улога Милице доста је захтевна и била сам у прилици да пуно научим – каже Ива Илинчић признајући да би волела да се после факултета запосли у некој од београдских позоришних кућа иако је некада себе као глумицу углавном замишљала испред филмске камере.

– Од тренутка када сам почела да студирам, позориште је постало незаменљиво. Мислим да глумац расте и живи управо за њега. Наравно, волела бих да се испробам и на филму и да људи препознају и признају мој рад – прича млада глумица која је пре тринаест дана овенчана наградом са шестог фестивала „Дани Данила Лазовића”.

– Такмичење је било у Прибоју и за награду се борило једанаест академија са простора бивше Југославије. То такмичење је много лепо јер слави тако великог глумца какав је био Данило Лазовић. Такмичила сам се са песмом „Светлост, изненада” Бране Петровића и освојила максималних 50 поена. Мој професор дикције Радован Кнежевић био је поносан, а за мене је и сам позив на такмичење био велика ствар – прича Ива Илинчић.

И док полако осваја телевизијску публику талентована глумица признаје да јој је у овом тренутку најважније да одабере текст са којим ће дипломирати. Све остало, за сада, мање је битно.