Пригодне поштанске марке „Европа”

Писмо као пренос порука овогодишња је тема традиционалног издања поштанских управа европских земаља, које носи заједнички назив „Европа”. Тим поводом је ЈП ПТТ саобраћаја „Србија” емитовало 5. маја две пригодне поштанске марке под називом „Европа” номиналне вредности од 46 и 50 динара.

Сврха писања писама била је увек од велике важности, било личне, било опште. Зависи од потреба друштвене комуникације и датог историјског контекста. Како постоје разне врсте порука, тако и писма могу различито да се дефинишу према врсти писане информације. Тако имамо државна писма и она су се вероватно прва и појавила. Али, писмо може да буде и аутобиографија, биографија, мемоари или путописи и може да има своју уметничку, пре свега књижевну вредност. Још код старих Римљана имамо писма Цезара, Цицерона, Плинија Млађег.

Са појавом писане речи јавила се и потреба да се написана порука и пренесе. Стари Римљани су посебну пажњу посвећивали преносу писама кроз своје царство. И сама реч пошта (posta, poste, post) води порекло од латинског глагола „ponere”, прецизније од његовог глаголског придева за женски род „posita”. Та реч значи поставити, наместити, а њен глаголски придев за женски род – постављена. Док је у латинском језику ова реч имала скромну претензију да означава појам о месту где се налазила путна станица за промену коња и одмор весника, данас је она постала скоро универзални појам који обухвата целокупну поштанску установу са свим њеним многобројним функцијама.

Писмена комуникација у средњем веку слабије је развијенија него за време Римљана и Хелена. Најстарије српско познато писмо је оно које је Свети Сава упутио студеничком игуману Спиридону са свога путовања у Свету земљу, око 1230. године. Код Стефана Првовенчаног у „Животу светог Симеона” писање писама представља уобичајени начин одржавања контаката између чланова владајуће породице. Развојем трговине крајем средњег века јавља се и потреба за организованим преносом писама. Весничка служба, која се постепено јавља у појединим деловима Европе, временом прераста у организовани поштански систем.

Године 1840. у Енглеској за наплату поштарине уводи се поштанска марка. Њено увођење означава развијену поштанску службу и јединствени поштански тарифни систем на основу којег се пренос пошиљака наплаћује. Светски поштански савез, као јединствено међународно тело којим се уређују правила преноса пошиљака, основан је 1874. године у Берну. Србија је једна од 23 земље оснивачи савеза.

Мотиви на маркама су писма. На марки од 46 динара мотив је препоручено писмо треће стопе тежине на повратни рецепис, послато из Ивањице за Ужице. Ово је једино познато писмо са тројцем од 40 пара плус две марке од 10 пара. Мотив на марки од 50 динара је препоручено писмо послато из Горњег Милановца за Крагујевац на повратни рецепис. Франкирано је уникатном четворобојном мешаном франкатуром са два издања: бечким и београдским. Ова писма су једна од најзначајнијих писама српске поштанске историје.

Веома успелу уметничку обраду марака урадила је Надежда Скочајић, дипломирани графички дизајнер из Београда. Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији „Форум” у табачићима од осам марака и вињетом у средини. Тираж је 60.000 комплетних серијала.

На дан изласка марака пошта Србије је емитовала и пригодан коверат првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд 1.