Приватизовање резиденцијалних објеката

Придружујем се мирном протесту и апелу г. Данила Јовановића, објављеном у овој рубрици 8. новембра 2018. под насловом „Апел влади и бившем председнику”. Уверен сам да највећи број грађана ове земље исто мисли, али из само њима знаних разлога то своје мишљење јавно не износе.

Господин Јовановић је добронамерно и на пристојан начин позвао владу да повуче своју уредбу и одлуку да бивши председник државе настави да живи у председничкој резиденцији у Ужичкој 23, а бившег председника замолио да ослободи резиденцију која му више не припада, и у којој незаконито борави. Највероватније је да од позива влади и молбе бившем председнику неће бити ништа, али за похвалу је што је „Политика” као најугледнији дневник исто објавила у својој рубрици намењеној читаоцима. Бар да они на које се односи прочитају шта народ мисли.

У држави у којој владају закони уместо нагодби политичара нешто слично не би се могло ни догодити. Примера ради, било би незамисливо да бивши амерички или бивши француски председник после престанка мандата наставе да живе у Белој кући, односно Јелисејској палати. Председничка резиденција, поред своје основне намене за боравак председника одређене државе, у исто време је, по правилу, и персонификација те државе. Али, у нашем случају то очигледно није.

Ако би се вратили у даљу и ближу прошлост, почев од Милошевића, па преко Ђинђића, до данас, и подсетили се како су и све претходне владе „газдовале” резиденцијалним, не би требало да нас изненади да у догледно време сви постојећи резиденцијални објекти буду додељени на трајно коришћење „заслужним” политичарима, или њиховим породицама, а после тога градићемо нове.

Грађанима је јасно о чему се ради, без обзира на све обланде у које је влада упаковала своју уредбу.

Инсистирање бившег председника да настави да живи у председничкој резиденцији и после престанка мандата (о трошку грађана) представља врхунац нескромности, саможивости и бахатости, а пре свега је доказ да је бављење политиком у Србији најуноснији бизнис.

Љубодраг Божовић, адвокат, Ариље