Узбуна због посланичких плата

Безобразлук, скандал, срамота, незајажљивост, похлепа. То су само неке од реакција опозиције, али и разних удружења, међу којима је најгласнији Савез пореских платиша, на одлуку владајуће, велике коалиције конзервативаца и социјалдемократа да се посланичке накнаде осетно повећају.

Уз опаску да је реч о „недопустивом скандалу” и предлогу који треба што пре „бацити у корпу за отпатке”, Савез пореских обвезника, који себе означава као „финансијску савест нације”, израчунао је да би предвиђено повећање посланичких накнада износило (чак) 16,4 одсто. Посланичке накнаде би, наиме, биле повећане у две фазе, почетком 2009. и потом почетком 2010, са садашњих 7339 евра, на 8159 евра месечно.

Шеф посланичке фракције и неприкосновени лидер опозиционе левице Оскар Лафонтен је позвао пензионере и незапослене да сутра дођу на демонстрације испред Бундестага, кад је, иначе, предвиђена прва расправа о нацрту закона о повећању посланичких принадлежности.

Иницијатива велике коалиције, која располаже комотном већином у парламенту, подигла је на ноге и друге две опозиционе странке које су заступљене у Бундестагу, „зелене” и либерале. Председница „зелених” Клаудија Рот оптужује колеге из владајуће коалиције да се понашају „бесрамно” баратајући пореским новцем као „у самопослузи”. Либерали, пак, покрећу иницијативу да накнаде посланика убудуће одређује независна комисија изван парламента, коју би именовао председник републике.

Представници владајуће коалиције се, међутим, не узбуђују много због гневних реаговања јавности, иако признају да „одлука није популарна” (Хубертус Хајл, генерални секретар СПД). Тврде да је реч о „нормалном усклађивању” при чему се као кључни аргумент спомиње последња одлука тарифних партнера о повећању плата у јавном сектору. Посланичке накнаде би, према образложењу предлагача, биле изравнате са платама судија савезног (или уставног) суда.

Оштри критичари „грамзивих” народних представника упозоравају, међутим, да посланици нису државни чиновници (беамтери) или намештеници, па стога позивање на ову аналогију и аутоматизам нема основа. Указује се, уз то, и на чињеницу да посланичке накнаде нису једини приход посланика. Из касе Бундестага, поред споменутих накнада, посланици добијају месечно и неопорезовани паушал од 3720 евра, а велики број њих има додатне (високе) зараде, изван парламента.

Према важећим прописима, посланици су дужни да те „ванредне приходе” пријаве председнику Бундестага, али то, често, не чине. Бивши савезни министар унутрашњих послова, тренутно само „обичан” посланик Ото Шили је због демонстративног одбијања да пријави своје адвокатске приходе, кажњен недавно са 44.000 евра – што је половина његове годишње посланичке „плате”.

Шили одбија и да плати казну, тврдећи да није реч о новцу него о принципу. Покренуо је судски поступак, позивајући се на адвокатску тајну и неравноправан третман: посланици који у исто време раде као адвокати у фирмама које се не воде на њихово име не подлежу обавези која се односи на њихове колеге, као што је са Шилијем случај, који су регистровали канцеларију под својим именом.

Увек запаљиву тему о посланичким накнадама додатно је издраматизовала процена министра финансија Пера Штајнбрика (СПД) да ће се у буџету за 2009. годину појавити „рупа” од десет милијарди евра.