Пола века бриге о студентима

Какве ли то занимљиве судбине крију имена урезана у лифтовима у Студентском дому „Карабурма”? Чије ли су све то животне приче сакрили ходници „Студењака”? Колико ли се снова сниваних у популарном „Лоли” остварило?

Београдски студентски домови чувари су академских радости и успеха, кумови бројних доживотних љубави и пријатељстава насталих под њиховим крововима, али и сведоци првих патњи, бриге због неположених испита и оних још дечјих – првих великих разочарања… Многи од оних који су студије провели живећи у дому без размишљања ће се заклети да су прави људи постали баш у „4. априлу”, „Патрису”, „Вери”… А сви ови домови у нашем граду, привремене куће великог броја академаца из унутрашњости земље, послују под капом Установе Студентски центар „Београд”.

Ових дана она обележава велики јубилеј – пола века рада, а Владимир Цвијовић, заменик директора, истиче да је за то време у београдским студентским домовима становало око пола милиона студената, а у ресторанима који раде у оквиру Установе подељено је око 500.000.000 оброка.

– Многи који су студирали, а нису из Београда, у неком тренутку су користили услуге наше установе. Међу њима је било познатих уметника, научника, новинара, политичких радника… људи који су оставили трага у свакој сфери живота наше, али и земаља у региону – објашњава Цвијовић.

Али, студентска прича у нашем граду заправо је почела још раније. Идеја о изградњи студентског дома и ресторана за потребе ђака тадашње Велике школе у Београду родила се, подсећа Цвијовић, још 1891. године, а први дом студентима Београдског универзитета поклонио је краљ Александар Први Карађорђевић 1928. године.

– Ускоро је, уз помоћ краљице Марије, изграђен мањи дом намењен искључиво студенткињама. Отварале су се студентске мензе у којима су цене оброка биле знатно ниже од тржишних. У послератном периоду број студената у Београду се знатно повећава, па су у два наврата били усвојени петогодишњи планови којима је била предвиђена изградња нових смештајних капацитета. Законом о студентским установама званично је почела институционализација, па је 25. 11. 1968. формирана Општа студентска установа – наводи Цвијовић.

За ових пола века данашња Установа Студентски центар „Београд” пословала је под неколико различитих имена, али је циљ њеног рада увек исти – брига о академцима, њиховом смештају и исхрани, али и о унапређењу физичког здравља, спортско-рекреативним активностима, развијању културно-забавних и других друштвених активности, као и здравствена и социјална заштита.

Прекретницу у приступу стандарду студената, према Цвијовићевим речима, представља 1985. година када почињу обнове и опремања домова по узору на европске стандарде. Највећи подухват, истиче, била је реконструкција Студентског града која је започета 1987. и трајала је десет година да би по завршетку посла свака соба добила купатило, што је био значајан напредак у студентском стандарду.

Данас студенти живе у 14 студентских домова, а хране се у 17 савремено опремљених производних и дистрибутивних студентских ресторана у којима се дневно произведе и подели и до 25.000 оброка.

– За ову школску годину предвиђено је 9.558 буџетских места за смештај у студентским домовима, а Установа у оквиру својих смештајних капацитета наменски опредељује до 10 одсто од расписаног броја места за смештај студената из друштвено осетљивих група. Све собе разврстане су у четири категорије на основу нивоа техничких и других услова и опремљености, при чему је више од 60 одсто соба прве категорије – истиче Цвијовић.

Заменик директора Установе Студентски центар „Београд” додаје да број студената који конкуришу за смештај у престоничким студентским домовима указује да је потребно проширити смештајне капацитете.

 – Надамо се да ћемо, у сарадњи са ресорним Министарством просвете, науке и технолошког развоја, ускоро моћи да изађемо у сусрет бројним студентима којима је смештај по буџетским ценама заиста једини начин да окончају своје студије, будући да су цене смештаја у студентским домовима које се крећу од 1.020 до 2.230 динара месечно далеко најповољније од свих опција које се студентима из унутрашњости нуде – каже Цвијовић.