Словенија прети, Хрватска не попушта

Од нашег сталног дописника
Љубљана, маја – „Завод 25. јун” који води Марјан Подобник, некадашњи лидер Словеначке људске странке (СЛС), затражио је од хрватског политичког руководства да „престане с радњама чији је циљ блокада несметаног приступа Словеније отвореном мору и да се повуче са територије и Јадрана који су били неспорно словеначки 25. јуна 1991”, на дан када је Словенија прогласила осамостаљење од СФРЈ, датум по коме је речени завод и добио име. „Само тако Хрватска сме да очекује словеначку подршку за улазак Хрватске у Европску унију,” подвукао је шеф „Завода 25. јун”.

Подобник се последњих месеци већ неколико пута заузео да, уколико Загреб не покаже „флексибилност” тачније ако не одустане од Пиранског залива (који је у Хрватској прекрштен у Савудријску валу) и од земљишта која својатају и Словенија и Хрватска, званична Љубљана распише референдум којим би „Словенци одлучили” хоће ли Хрватска смети у Унију, што је „колико у хрватском, толико и у словеначком интересу”. Санадерова влада је досад била стамена по питању „територијалних претензија комшија”, а најновији претећи тонови које је лансирао Подобник, уследили су пошто је високи функционер СЛС Јошко Јорас претпрошлог уторка почео да штрајкује глађу на спорној територији уз реку Драгоњу.

Народњаци (СЛС), друга су партија по снази у коалиционој влади коју води премијер Јанез Јанша, а заоштравање односа између држава уследило је после размене вербалне ватре у етру између словеначког председника Данила Тирка и његовог пандана у Хрватској Стипе Месића. Словеначка политика у односима са комшијом потеже све расположиве адуте, па и условљавања у погледу евроинтеграција, јер то доноси поене на унутрашњополитичком плану уочи предстојећих парламентарних избора, заказаних на јесен. Хрватска је осетљива на словеначке маневре у пооштравању режима према путницима на словеначко-хрватској граници у јеку туристичке сезоне, посебно што словеначке партије нису гадљиве да родољубље доказују тврђим односом према комшијама „на југу”. Описано политичко расположење и подгрејане националистичке страсти довеле су протеклих дана до инцидента у коме је словеначки држављанин Д. С. (21) у друштву два компањона на тераси дискотеке у ауто-кампу Канегра код Умага (Хрватска) запалио хрватску заставу. Мештани су, како извештавају домаћи медији, потом полупали расположиве словеначке аутомобиле.

У међувремену Јораса је примио и за његово здравље забринути Тирк, али је после аудијенције код председника Словеније у Порторожу, Јорас одбио молбу да престане да гладује, а одбио је и медијацију председника владе Јанше који се протеклих дана договорио са Ивом Санадером да хрватска полиција дозволи Јорасу да користи „европску стазу”, како би мимо хрватских органа стигао до кућног прага. Јорас, првоборац за „словеначку јужну међу”, прозива државни врх да докаже да је Словенија суверена на левој обали Драгоње и засеоцима у Истри које контролише Хрватска, и да у то име власт уклони оно, што је председник Словеније Данило Тирк назвао „цветна декорација”, дакле четири масивне бетонске жардинијере које према одлуци суда у Пирану стоје на словеначкој земљи, а које од атака штите хрватски специјалци, јер, како је казао Месић, „ту је Хрватска”.