Slovenija preti, Hrvatska ne popušta

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, maja – „Zavod 25. jun” koji vodi Marjan Podobnik, nekadašnji lider Slovenačke ljudske stranke (SLS), zatražio je od hrvatskog političkog rukovodstva da „prestane s radnjama čiji je cilj blokada nesmetanog pristupa Slovenije otvorenom moru i da se povuče sa teritorije i Jadrana koji su bili nesporno slovenački 25. juna 1991”, na dan kada je Slovenija proglasila osamostaljenje od SFRJ, datum po kome je rečeni zavod i dobio ime. „Samo tako Hrvatska sme da očekuje slovenačku podršku za ulazak Hrvatske u Evropsku uniju,” podvukao je šef „Zavoda 25. jun”.

Podobnik se poslednjih meseci već nekoliko puta zauzeo da, ukoliko Zagreb ne pokaže „fleksibilnost” tačnije ako ne odustane od Piranskog zaliva (koji je u Hrvatskoj prekršten u Savudrijsku valu) i od zemljišta koja svojataju i Slovenija i Hrvatska, zvanična Ljubljana raspiše referendum kojim bi „Slovenci odlučili” hoće li Hrvatska smeti u Uniju, što je „koliko u hrvatskom, toliko i u slovenačkom interesu”. Sanaderova vlada je dosad bila stamena po pitanju „teritorijalnih pretenzija komšija”, a najnoviji preteći tonovi koje je lansirao Podobnik, usledili su pošto je visoki funkcioner SLS Joško Joras pretprošlog utorka počeo da štrajkuje glađu na spornoj teritoriji uz reku Dragonju.

Narodnjaci (SLS), druga su partija po snazi u koalicionoj vladi koju vodi premijer Janez Janša, a zaoštravanje odnosa između država usledilo je posle razmene verbalne vatre u etru između slovenačkog predsednika Danila Tirka i njegovog pandana u Hrvatskoj Stipe Mesića. Slovenačka politika u odnosima sa komšijom poteže sve raspoložive adute, pa i uslovljavanja u pogledu evrointegracija, jer to donosi poene na unutrašnjopolitičkom planu uoči predstojećih parlamentarnih izbora, zakazanih na jesen. Hrvatska je osetljiva na slovenačke manevre u pooštravanju režima prema putnicima na slovenačko-hrvatskoj granici u jeku turističke sezone, posebno što slovenačke partije nisu gadljive da rodoljublje dokazuju tvrđim odnosom prema komšijama „na jugu”. Opisano političko raspoloženje i podgrejane nacionalističke strasti dovele su proteklih dana do incidenta u kome je slovenački državljanin D. S. (21) u društvu dva kompanjona na terasi diskoteke u auto-kampu Kanegra kod Umaga (Hrvatska) zapalio hrvatsku zastavu. Meštani su, kako izveštavaju domaći mediji, potom polupali raspoložive slovenačke automobile.

U međuvremenu Jorasa je primio i za njegovo zdravlje zabrinuti Tirk, ali je posle audijencije kod predsednika Slovenije u Portorožu, Joras odbio molbu da prestane da gladuje, a odbio je i medijaciju predsednika vlade Janše koji se proteklih dana dogovorio sa Ivom Sanaderom da hrvatska policija dozvoli Jorasu da koristi „evropsku stazu”, kako bi mimo hrvatskih organa stigao do kućnog praga. Joras, prvoborac za „slovenačku južnu među”, proziva državni vrh da dokaže da je Slovenija suverena na levoj obali Dragonje i zaseocima u Istri koje kontroliše Hrvatska, i da u to ime vlast ukloni ono, što je predsednik Slovenije Danilo Tirk nazvao „cvetna dekoracija”, dakle četiri masivne betonske žardinijere koje prema odluci suda u Piranu stoje na slovenačkoj zemlji, a koje od ataka štite hrvatski specijalci, jer, kako je kazao Mesić, „tu je Hrvatska”.