Две хероине

Јављам се поводом писма „Сећање на др Сашу Божовић”, објављеног 24. новембра 2018. у овој рубрици.

У лепом и афирмативном тексту, аутор наводи цитирам: „Рођена Београђанка, из свештеничке породице, лекар у рату и миру, рањени борац, жена пуковник, мајка јунак, партизанка Прве пролетерске бригаде са Неретве и Сутјеске, оснивач ратних болница…”

„Сазнали смо од Саше животну причу и мајке са букетом пољског цвећа донетог у Београд, октобра 1944. године, где је дошла да препозна погинулог сина. На заказаном месту – Славнији није га нашла. Цвеће је ставила на тела палих ослободилаца Београда.”

Др Саша Божовић је из познате породице Магазиновић, њен отац је прота Сава Магазиновић, а у породици је било пет свештеника.

За мајку палог борца, Саша наводи да је то Милена, чији је син Душан Милутиновић, народни херој, погинуо приликом ослобођења Београда, 20. октобра 1944. као заменик команданта Првог батаљона Прве пролетерске бригаде и тада сахрањен на Славији. Саша је сачекала Милену на железничкој станици и заједно су кренуле према Славији.

Цитирам из књиге „Теби моја Долорес”: „Милена лаганим ходом прилази левом гробу, па десном. Пољуби их. Тек тада приђе и загрли средњу пирамиду са именом свога сина. Мало постоја са главом ослоњеном на тек исклесано дрво. А затим се диже и поче да их кити ситним хризантемама извађеним из торбице, а јабуке ставља при дну. И увек истим редом. Никад да погреши, да се залети и прво стави цвеће Душану, да прво спусти јабуку испред његове пирамиде. Увек прво оној двојици чије мајке још не знају и ишчекују своје синове, па тек њеном Душану. Не могу више. Зајецах гласно.”

Милан Маретић, Подгорица