Сигурна кућа за керамику из Злакусе

Ужице – Већ 23 године у Ужицу се поносе међународном уметничком колонијом у овдашњој Злакуси, чије је трајање било пресудно што је у том селу оживео три века стар грнчарски занат, а тек сада нађена је „сигурна кућа” за смештај уметничких предмета насталих на овој колонији. И то у делу зграде некадашње ужичке касарне у насељу Крчагово, где су последњих година простори за различите културне садржаје.

Чувана је у минуле две деценије којекуда та керамика, пажљиво израђивана у фином споју вековног грнчарства са савременим уметничким тенденцијама (сада је већ више од 1.000 тих експоната, од којих око 150 на изложбеној поставци у Потпећкој пећини). Свој дом нису имале многе модерне скулптуре које су сваког августа у Злакуси правили уметници с разних континената, за 23 године укупно око 350 стваралаца из 33 земље. Део радова се дуго налазио у простору стрељане ужичког ГКЦ-а, где су услови чувања били лоши, па је једном пао кров и оштетио део експоната. Дуго и стрпљиво је уметница Софија Бунарџић, која је основала и свих ових година организовала колонију (захваљујући којој је сада у Злакуси све више мајстора лончара), упозоравала разне градске власти на проблем смештаја дела. Добијала је само обећања. Све до ове јесени, кад је актуелна локална власт пронашла решење.

– Замолила сам заменика градоначелника Немању Нешића да ми помогне да после 23 године нађемо адекватан простор за смештај толиких радова. Руководство града је реаговало и Удружење „Керамика Злакуса”, чији сам ја заступник, добило је простор у бившој касарни, и то између простора које користе Удружење визуелних уметника Ужица и Архив Ужице. Добила сам око 200 квадрата, поправила врата и застаклила разбијене прозоре. Унела сам сву керамику из стрељане, још треба да унесем радове са изложбе у ужичкој галерији и део из мог атељеа. Друга фаза овог подухвата била би реновирање поменутог простора и уређење сталне поставке за посетиоце – истиче Софија Бунарџић, добитница овогодишње награде УЛУПУДС-а за животно дело, и задовољно закључује: – Има ли шта лепше од сазнања да је дугогодишњи сан једног уметника, заљубљеника у своју струку, постао стварност.

А заменик градоначелника Ужица Немања Нешић о урађеном за наш лист каже: – Сматрали смо да је потребно решити овај дугогодишњи проблем. Мада ово решење можда није трајно, јер будућа намена здања бивше касарне није у потпуности дефинисана, овим смо ипак нешто за један период постигли. Софија је велико име и за наш град, и за керамику као вид уметности. Доласком уметничких дела са колоније Злакуса у зграду касарне, где су већ позиционирани Удружење визуелних уметника Ужица са својом галеријом „Рефлектор” и депо архива, ту правимо једну културну микроцелину.