Земља пред тешким изазовима

Дан после гласања на ГС Интерпола, америчка и британска амбасада у Приштини изразиле су жаљење због исхода гласања, нагласивши да је резултат „штетан” и оптужиле Србију да је она кривац због неуласка такозване државе Косова у ову организацију! На таласу таквих оптужби, Приштина је увела стопроцентне таксе на српску робу и „објаснила”. Харадинај је својевремено пред ТВ камерама рекао да је њихова спољна политика у рукама САД. Лако је, дакле, претпоставити ко стоји иза оваквих потеза Приштине.

По менторима Приштине, Србија је крива што Приштина није ушла у Интерпол, чиме би био начињен значајан корак ка столици ове самопроглашене републике у УН. Кажу – Србија је лобирала, вршила притисак (!) на многе земље и зато је резултат гласања такав. Па и да прихватимо да је Србија лобирала, али како је то вршила притисак на поједине земље! Зар је могуће да нас Запад, оличен у поменутим државама, доживљава толико моћним, богатим, снажним да чак потиремо и њихова лобирања и снажне, ултимативне притиске на чланице Интерпола. Амбасадорка САД, Ники Хејли је два дана уочи генералне скупштине Интерпола у Њујорку, у просторијама амбасаде такозване државе Косова, одржала састанак са амбасадорима земаља чланица УН и инсистирала да гласају за чланство Приштине. То је за њих нормално, а све друго што чини Србија која брани националне и државне интересе је лоше. Срећом, међународно право је победило.

Дани после ове сулуде одлуке су потврдили да је све што се до тада могло водити у сфери претпоставки, нагађања, или сличног, прерасло у чињенично стање. Све ове акције су оголеле Приштину и њене менторе. Кфор се не понаша као војна снага УН, већ је постао саучесник у догађајима, затварајући очи на кретање Росу, или дајући лажна саопштења. Албанија и Приштина укидају границе, премијер Рама се залаже за сто одсто пореза на северу, а нула на југу, и даје задатак Харадинају на састанку у Пећи да се до 2025. уједине Албанија и такозвана држава Косово. Запад ћути, Брисел се не оглашава, а ћутање значи одобравање.

Србија је пред тешким изазовима. Мора да се зна да ће се уз све можда ултимативно поставити и питање наше сарадње са Русијом. На заједницу српских општина се заборавило. Неће да може, рекли бисмо.

Драгиша Петровић, новинар,

Крагујевац