Спомен-обележје у част животиња – хероја

Кобила Вила, голубови Шер ами и Вајан, павијан Џеки, али и бројни волови, мазге… раме уз раме са ратницима учествовали су у борбама током Првог светског рата. Њихово херојство могло се мерити са људским – гладни и изнурени атови преносили су јунаке током повлачења преко Албаније, волови вукли претоварена кола, голубови преносили поруке, пси тражили ратнике… На фронту, у рову, животиње су увек биле уз војнике и у великој мери утицале на исход рата. Колико су биле важна подршка људима показује и то да су двојица српских војвода, Степа Степановић и Петар Бојовић, од државе по пензионисању тражили само своје коње.

У знак захвалности тим ратним херојима од којих су неки чак и званично одликовани, а поводом обележавања стогодишњице пробоја Солунског фронта, организација „Орка” покренула је иницијативу да се у Београду подигне спомен-обележје повезаности људи и животиња.

– Први светски рат био је последњи рат у којем су животиње масовно коришћене. Коњи, слонови, пси, голубови и друге животиње били су незаменљиви. Неке од њих су вукле кола, храну и топове, друге носиле на својим леђима војнике и рањенике, док су многе учествовале у преношењу порука између борбених линија – подсећају из „Орке”, додајући да би предложено спомен-обележје било уређена амбијентална целина, односно зелена површина, а не класичан споменик.

Било би то, кажу, место где ће се људи присећати тешких времена и славити лојалност, храброст и пријатељство. Ту ће садашње и будуће генерације уживати у слободи и радости живота, а млади ће се васпитавати у духу саосећања и поштовања према свим живим бићима.

– Велики рат био је најснажнија демонстрација људског односа српских војника према животињама, са којима су пре, током и после албанске голготе и пробоја Солунског фонта делили добро и зло које је рат са собом носио. О животињама које су у рату биле ослонац човеку, а својим господарима често спасавале животе, српски војници исписали су дирљива сведочанства од којих су многа остала непозната – кажу из „Орке” и додају да је подизање обележја начин да се свету пошаље слика некадашње и садашње Србије, односно, како кажу, слика саосећања, хуманости и љубави према животу.