Тајна европске нафте

Први пут после 50 година светски петрогеолози враћају се овог пролећа на север Шпаније: сезона нових трагања за „црним златом” на Старом континенту поново је отворена. Између баскијских градова Бургос и Билбао, тамо где је амерички „Шеврон” почетком шездесетих година 20. века истраживао налазишта нафте и гаса, крајем априла, шведска петрокомпанија „Тетис оил” пронашла је обећавајуће резерве „црног злата”.

Дугогодишња испитивања тла јужно од Кантабријских планина, у оквиру басена Дуерто, недалеко од Атлантика, исплатила су се упорним скандинавским истраживачима. Далеко од нових налазишта све скупље нафте на атлантској пучини Бразила, полуострву Бакаси на граници Камеруна и Нигерије, у Азербејџану, Сомалиленду или на Аљасци, нова генерација глобалних нафташких компанија трага за „црним златом” уз помоћ ултрамодерне опреме, али и времеплова...

Упоредо са грозничавом потрагом за нафтом на Средњем истоку, у Судану, Индонезији… најбољи англосаксонски геолози и петрохемичари су на почетку 20. века препешачили и приобаље Европе: од ондашње Галиције, Пољске, Немачке и Холандије, преко Португалије и Шпаније до Италије, Албаније, Грчке и Румуније.

Водећи петрогеолог тог времена Биби Томпсон, иначе инжењера рударства по струци, извршио је „за рачун великих нафташких компанија” од 1901. до 1941. године детаљне анализе многобројних потенцијалних налазишта дуж Медитерана и Северног мора. „Нафтна налазишта на северозападу Немачке – између Хамбурга, Хановера и Северног мора – сличног су састава као и бушотине у Мексичком заливу… Потенцијал нафтних поља подно Пиринеја захтева специјалне технике. Португалска обала између Лисабона и Леире, и на југу око Ангарвеа, показује спорадичне назнаке нафтних резерви. У околини грчке вароши Јанина, на језеру Паралимни, обалама реке Каламас, у долини Молица постоје бројне назнаке могућих резерви нафте и природног гаса, на југу Албаније такође…” само су неки од описа Бибија Томпсона у књизи „Пионир нафте”. Предговор за ретку књигу, доступну у нарочитим библиотекама западног света, написао је лично Херберт Хувер, 31. председник САД у периоду велике економске депресије, од 1929. до 1933. године.

На темељу Томпсонових анализа потенцијалних налазишта нафте на северу Шпаније, амерички петроџин „Шеврон” запутио се средином 20. века у брдовиту регију. „Шевронова” истраживања у Баскији трајала су кратко и нису донела довољно охрабрујуће резултате. Питања о нафташком потенцијалу Старог континента, ипак су остала.

Има ли нафте у приобаљу Корзике, на североистоку Егеја, на јадранској пучини Албаније…? „Политика” је ова питања својевремено поставила господину Филипу Мејштату, председнику Европске инвестиционе банке, једној од најјачих глобалних инвестиционих банака.

„Истраживања нафте широм света углавном су у рукама приватних компанија. Резултати тих приватних истраживања нису увек доступни јавности. Али, да има нафте у Медитерану, око Корзике или негде другде, петрокомпаније би их вероватно већ објавиле и почеле са експлоатацијом”, сматра господин Мејштат.

Водећи западни нафташи су после Другог светског рата релативно кратко и са скромним жаром трагали за нафтом на Старом континенту. Далеко уноснија и богатија налазишта откривена су средином 20. века у Нигерији, Анголи, Мексику, Венецуели, Вијетнаму, Алжиру… Мало је терена на свету које петрогеолози у међувремену нису прекопали, не би ли регистровали потенцијална налазишта: једна таква регија је Западна Сахара на крајњем северу Африке, недалеко од шпанске обале.

Најновија потврда налазишта „црног злата” на северу Шпаније, на нафтном пољу „Ајолуенго” – посебно је драга вест организаторима овогодишњег 19. по реду Светског нафташког конгреса који се почетком лета одржава у Мадриду.

Најпрестижнији скуп водећих учесника баснословног бизниса –Светски нафташки конгрес, основан 1933. у Лондону, окупља се сваке три године: први пут у новом миленијуму петромагнати, шеици, петрохемичари свих профила, састаће се овог лета на Старом континенту.

Рекордни скок цене нафте, нововековна енергичност националних петрокомпанија до јуче сиромашних земаља извозника, осека петрохемијских стручњака, све скупља истраживања и све ређе нове бушотине одредиле су овогодишњу тему Светског нафташког конгреса.

„Будућност глобалне петроиндустрије” – основна је тема мадридског скупа 17.000 најављених учесника Конгреса. Том приликом, поводом 75-годишњице Светског конгреса, пригодна награда биће додељена његовој екселенцији Али ал Наимију, министру енергетике Саудијске Арабије. Господин Наими једна је од најутицајнијих личности унутар удружења 13 водећих светских извозника нафте ОПЕК. На недавном самиту ОПЕК-а у Бечу, Али ал Наими је одбацио захтев Запада за додатно повећање производње нафте ради смиривања цена и повећања залиха стратешке сировине.

У новој арени међународних нафташких односа, нафтоносно поље „Ајолуенго” код Хунта де Кастиља и Леон на северу Шпаније припада новој будућности енергетике Старог континента.