Tajna evropske nafte

Prvi put posle 50 godina svetski petrogeolozi vraćaju se ovog proleća na sever Španije: sezona novih traganja za „crnim zlatom” na Starom kontinentu ponovo je otvorena. Između baskijskih gradova Burgos i Bilbao, tamo gde je američki „Ševron” početkom šezdesetih godina 20. veka istraživao nalazišta nafte i gasa, krajem aprila, švedska petrokompanija „Tetis oil” pronašla je obećavajuće rezerve „crnog zlata”.

Dugogodišnja ispitivanja tla južno od Kantabrijskih planina, u okviru basena Duerto, nedaleko od Atlantika, isplatila su se upornim skandinavskim istraživačima. Daleko od novih nalazišta sve skuplje nafte na atlantskoj pučini Brazila, poluostrvu Bakasi na granici Kameruna i Nigerije, u Azerbejdžanu, Somalilendu ili na Aljasci, nova generacija globalnih naftaških kompanija traga za „crnim zlatom” uz pomoć ultramoderne opreme, ali i vremeplova...

Uporedo sa grozničavom potragom za naftom na Srednjem istoku, u Sudanu, Indoneziji… najbolji anglosaksonski geolozi i petrohemičari su na početku 20. veka prepešačili i priobalje Evrope: od ondašnje Galicije, Poljske, Nemačke i Holandije, preko Portugalije i Španije do Italije, Albanije, Grčke i Rumunije.

Vodeći petrogeolog tog vremena Bibi Tompson, inače inženjera rudarstva po struci, izvršio je „za račun velikih naftaških kompanija” od 1901. do 1941. godine detaljne analize mnogobrojnih potencijalnih nalazišta duž Mediterana i Severnog mora. „Naftna nalazišta na severozapadu Nemačke – između Hamburga, Hanovera i Severnog mora – sličnog su sastava kao i bušotine u Meksičkom zalivu… Potencijal naftnih polja podno Pirineja zahteva specijalne tehnike. Portugalska obala između Lisabona i Leire, i na jugu oko Angarvea, pokazuje sporadične naznake naftnih rezervi. U okolini grčke varoši Janina, na jezeru Paralimni, obalama reke Kalamas, u dolini Molica postoje brojne naznake mogućih rezervi nafte i prirodnog gasa, na jugu Albanije takođe…” samo su neki od opisa Bibija Tompsona u knjizi „Pionir nafte”. Predgovor za retku knjigu, dostupnu u naročitim bibliotekama zapadnog sveta, napisao je lično Herbert Huver, 31. predsednik SAD u periodu velike ekonomske depresije, od 1929. do 1933. godine.

Na temelju Tompsonovih analiza potencijalnih nalazišta nafte na severu Španije, američki petrodžin „Ševron” zaputio se sredinom 20. veka u brdovitu regiju. „Ševronova” istraživanja u Baskiji trajala su kratko i nisu donela dovoljno ohrabrujuće rezultate. Pitanja o naftaškom potencijalu Starog kontinenta, ipak su ostala.

Ima li nafte u priobalju Korzike, na severoistoku Egeja, na jadranskoj pučini Albanije…? „Politika” je ova pitanja svojevremeno postavila gospodinu Filipu Mejštatu, predsedniku Evropske investicione banke, jednoj od najjačih globalnih investicionih banaka.

„Istraživanja nafte širom sveta uglavnom su u rukama privatnih kompanija. Rezultati tih privatnih istraživanja nisu uvek dostupni javnosti. Ali, da ima nafte u Mediteranu, oko Korzike ili negde drugde, petrokompanije bi ih verovatno već objavile i počele sa eksploatacijom”, smatra gospodin Mejštat.

Vodeći zapadni naftaši su posle Drugog svetskog rata relativno kratko i sa skromnim žarom tragali za naftom na Starom kontinentu. Daleko unosnija i bogatija nalazišta otkrivena su sredinom 20. veka u Nigeriji, Angoli, Meksiku, Venecueli, Vijetnamu, Alžiru… Malo je terena na svetu koje petrogeolozi u međuvremenu nisu prekopali, ne bi li registrovali potencijalna nalazišta: jedna takva regija je Zapadna Sahara na krajnjem severu Afrike, nedaleko od španske obale.

Najnovija potvrda nalazišta „crnog zlata” na severu Španije, na naftnom polju „Ajoluengo” – posebno je draga vest organizatorima ovogodišnjeg 19. po redu Svetskog naftaškog kongresa koji se početkom leta održava u Madridu.

Najprestižniji skup vodećih učesnika basnoslovnog biznisa –Svetski naftaški kongres, osnovan 1933. u Londonu, okuplja se svake tri godine: prvi put u novom milenijumu petromagnati, šeici, petrohemičari svih profila, sastaće se ovog leta na Starom kontinentu.

Rekordni skok cene nafte, novovekovna energičnost nacionalnih petrokompanija do juče siromašnih zemalja izvoznika, oseka petrohemijskih stručnjaka, sve skuplja istraživanja i sve ređe nove bušotine odredile su ovogodišnju temu Svetskog naftaškog kongresa.

„Budućnost globalne petroindustrije” – osnovna je tema madridskog skupa 17.000 najavljenih učesnika Kongresa. Tom prilikom, povodom 75-godišnjice Svetskog kongresa, prigodna nagrada biće dodeljena njegovoj ekselenciji Ali al Naimiju, ministru energetike Saudijske Arabije. Gospodin Naimi jedna je od najuticajnijih ličnosti unutar udruženja 13 vodećih svetskih izvoznika nafte OPEK. Na nedavnom samitu OPEK-a u Beču, Ali al Naimi je odbacio zahtev Zapada za dodatno povećanje proizvodnje nafte radi smirivanja cena i povećanja zaliha strateške sirovine.

U novoj areni međunarodnih naftaških odnosa, naftonosno polje „Ajoluengo” kod Hunta de Kastilja i Leon na severu Španije pripada novoj budućnosti energetike Starog kontinenta.