Хероји у иконостасу

Од нашег специјалног извештача
Бањалука – Марија Бурсаћ, Владимир Перић Валтер, Слободан Принцип Сељо, Радојка Лакић, Славиша Вајнер Чича, Веселин Маслеша... само су нека од познатих имена народних хероја чији су портрети изложени у Музеју савремене уметности Републике Српске у Бањалуци у оквиру изложбе Was ist Kunst Bosnia and Herzegovina / Хероји 1941–1945, словеначке уметничке групе Ирвин (Irwin). Изложба је, симболично, отворена 29. новембра, на некадашњи Дан Републике.

Ирвин – један од најинтригантнијих уметничких колектива источне Европе је за своје прво представљање у Бањалуци изабрао око 90 портрета народних хероја, бораца из времена НОБ-а који се 80 година чувају у депоима Историјског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, а насликали су их уметници из периода социјалистичког реализма у периоду од 1948. до 1953. године. Међу ауторима портрета су и Војин Димитријевић, Богић Рисимовић Рисим и бројни познати и мање познати уметници.

Портрети хероја постављени су у дугим низовима на зидовима музеја попут соцреалистичког иконостаса. С обзиром на то да су извучени из депоа некадашњег Музеја револуције у Сарајеву били су и оштећени па је њихова рестаурација због финансијских тешкоћа потпомогнута добровољним прилозима грађана Сарајева. Специфичност и посебно значење овим портретима дају специјално дизајнирани тешки, црни рамови које је само за ову прилику израдила уметничка група Ирвин.

„Пре седам година заједно са Михаелом Фером, кустосом из Берлина, радили смо изложбу босанског соцреализма у Историјском музеју у Сарајеву и тада смо пронашли ове слике. Привукли су нас не само портрети хероја него и чињеница да је реч о некој врсти споменика социјализма који чучи заборављен. А то је све наша, заједничка, југословенска прича. Ирвин је дизајнирао све рамове на чијим су угловима реплике са споменика вајара Стојанa Батића који је радио у Словенији најпре у стилу соцреализма, али је убрзо раскинуо са овим уметничким усмерењем. Ирвинови рамови нису декорација, они су део слике која се на тај начин креће између два значења и чини једну нову конструкцију”, каже Миран Мохар, члан Ирвина.

Изложбу је отворила Сарита Вујковић, директорка Музеја савремене уметности Републике Српске, подсетивши да је ово трећи пут како портрети хероја излазе пред публику. Први пут је то било пре 50 година, потом 2011. у Сарајеву и сада у Бањалуци. И стручној и широј јавности били су дуго готово непознати.

Публици се обратио и професор др Мишко Шуваковић, теоретичар уметности и аутор текста у каталогу изложбе. Он је истакао чињеницу да су  на овим сликама социјалистичког реализма интервенисали савремени уметници тако што су им дали нове рамове који би, како је рекао, овако црни, барокни, у оно социјалистичко време сигурно иритирали и стручну и ширу јавност.

„Из далеког заборава извучени су портрети народних хероја. Настали су у историјском периоду социјалистичког реализма који је веома кратко трајао у некадашњој Југославији и већ у другој половини педесетих година било је срамота међу уметницима, историчарима уметности говорити о социјалистичком реализму. У том смислу ове слике су извучене из двоструке и троструке прошлости. Постављене су као авет, као оживљавање сабласти једног великог рата, великог хероизма. Гледајући ове портрете остајемо запитани да ли је ово апологија херојима или деконструкција хероја? Да ли је ово дивљење онима који су сањали нови свет или је то цинизам оних који знају да бољи свет никада неће настати”, рекао је Мишко Шуваковић.

Словеначка уметничка група Ирвин коју чине Душан Мандић, Миран Мохар, Роман Урањек, Борут Вогелник и Андреј Савски данас је незаобилазно име у свету савремене уметности. Излагали су у најзначајнијим светским музејима: МОМА (Њујорк), Бобур (Париз), Државни музеј модерне уметности (Москва)... Основани су 1983. године, а са музичком групом Лајбах, дизајнерским одсеком Нови колективизам и театарском групом Сестре Сципио Нашица чинили су део чувеног уметничког покрета „Ное словенише кунст” (НСК). Њихова тактика није била директно критиковање државе и њене идеологије. Напротив, била је присвајање елемената позајмљених из званичне идеологије, поигравање њима, а у циљу поткопавања владајућег система.