У моје време само су жене играле зону

Од нашег специјалног извештача

Мадрид, 13. септембра – Последњег дана такмичења по групама на 35. европском првенству за кошаркаше играле су многе звезде, попут Паркера и Јасикевицијуса, али је највеће овације од 10.000 гледалаца добио легендарни амерички центар Бил Расел (73) који је са Бостоном освојио 11 титула првака НБА. С њим смо имали прилику да разговарамо непосредно пошто је примљен у Фибину Кућу славних у мадридском предграђу Алкобендасу. Све је купио својом духовитошћу и непосредношћу, па је "мит о крутој звезди која никада не даје аутограме" разбијен с неколико успелих шала и широких осмеха. Ипак, при једном је остао: "И даље не дајем аутограме"!

На питање да ли је кошарка изабрала њега или он њу, одговара:

- Рекао бих да је она изабрала мене. Као мали сам прво пробао амерички фудбал, па атлетику, а пошто ме тамо нису примили, остала ми је кошарка коју сам одмах заволео јер сам волео да скачем. Кошарка ми се свидела и због тога што је то колективна игра за коју је непоходно велико разумевање и сарадња међу играчима. Кад сам почињао, од девете до 22. године, играо сам кошарку три-четири сата дневно. Тада смо чак учили правила игре, што је било врло корисно, да знаш шта смеш а шта не смеш. Не бих рекао да данас баш сви играчи знају у потпуности правила.

Били сте "краљ одбране". Да ли је она битнија од напада?

- Увек ћу гласати за одбрану. Да би дошао у прилику да нападаш, мораш прво да освојиш лопту. О мени се све зна, што се тиче НБА лиге, али мало ко зна податак да је моја екипа годину за годином била првак НКАА лиге, са 55 узастопних победа и без иједног пораза. Ми смо били одбрамбена екипа, јер за напад нисмо били талентовани.

Ко је најбољи европски играч у НБА и зашто данас има много више странаца у НБА него некада?

- Није домаћа кошарка ослабила, већ су странци напредовали. Радује ме што се цео свет побољшао, то је добро за кошарку. Рецимо, почетком шездесетих играо сам код вас у Југославији, па у Пољској, Бугарској и Египту, и то није баш било занимљиво, јер смо сувише лако побеђивали. Мени је тада изгледало да ће то лоше да делује на мотивацију наших ривала, али очигледно је да је свет то прихватио као изазов. Зато данас имамо НБА као место на којем играју сви најбољи играчи на планети. Што се тиче тога ко је најбољи Европљанин у НБА, тешко је рећи. Гасол је сјајан, Новицки такође, па Паркер... Када би Новицки поправио пас игру био би најкомплетнији играч на свету. Са свима њима сам у врло добрим односима.

Ко је по Вама најбољи свих времена?

- Било је много добрих играча: Меџик Џонсон, Вилт Џембрлен, Лери Бирд, Џулијус Ирвинг, Карим Абдул Џабар...Свакако – Мајкл Џордан... Да не заборавим Елџина Бејлора који је шест пута био у финалу.

А који Европљани су оставили јак утисак на Вас?

- Штета је што се Сергеј Белов није окушао у НБА. Сјајни су били Сабонис и онај момак што је погунио у саобраћајној несрећи... Како се зваше?

Мислите на Дражена Петровића?

- Да мислим на њега. Он ми се допадао... Да не заборавим Дивца и Кукоча. Има ту још добрих играча.

Колико се данас разликује кошарка од оне која се играла у Ваше време?

- По мени, ту нема велике разлике. Игра се није променила, само су играчи физички јачи и бржи. У моје време нисмо играли зону. Њу су тада играле само жене.

Освојили сте 11 шампионских прстенова у НБА а носите само два. Од кога су та два?

- Један ми је поклонио за рођендан комесар НБА лиге Дејвид Штерн, а други је венчани.